Nakon smrti fizičara mozak je uklonjen, a njegovi delovi podeljeni su naučnicima širom sveta.
Odmah nakon Ajnštajnove smrti, čovek koji je nadgledao autopsiju pokojnog fizičara – patolog iz bolnice u Prinstonu Tomas Stolc Harvi – uklonio je Ajnštajnov mozak iz njegovog tela i isekao ga na 240 delova. Većinu tih delova patolog je zadržao u svom posedu više od 40 godina.
Danas je 170 tih blokova vraćeno u Univerzitetski medicinski centar Prinstona, gde se drže pod ključem. Još 46 tankih delova Ajnštajnovog moždanog tkiva izloženo je u Muzeju istorije medicine Muter u Filadelfiji. Ali drugi delovi još uvek nedostaju.
Američki patolog Tomas Harvi je 1955, nakon smrti nobelovca, uzeo nekoliko uzoraka njegovog mozga. Harvi je taj sporni potez opravdao time da je nauci želeo da omogući da se na Ajnštajnovom mozgu otkrije „izvor genijalnosti“. Međutim, izgubio je posao lekara u bolnici u Prinstonu gde je Ajnštajn i umro, a kasnije i lekarsku dozvolu.
Ajnštajnova izričita želja bila je da se nakon smrti kremira. Ali patolog Harvi je kradom otvorio lobanju poznatog fizičara, izrezao nekoliko uzoraka i konzervirao ih.
Kako je moglo da nestane toliko delova verovatno najpoznatijeg mozga u istoriji? Odgovor je da je nešto fizički izuzetno u Ajnštajnovom mozgu i da odgovarajuća naučna analiza može objasniti da li je Ajnštajnov mozak bio mozak genija. Danas je naučnicima dozvoljeno da pogledaju delove mozga genija samo ako Medicinskom centru dostave ubedljiv razlog za to.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
