BEOGRAD – Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović istakao je danas da je Nemačka broj jedan privredni partner Srbije, da su nemačka preduzeća jedan od najvećih stranih investitora u zemlji, a da je u prvih šest meseci 2023. trgovinska razmena sa Nemačkom dostigla 5,5 milijardi evra.
Momirović je na regionalnom privrednom forumu ” The Western Balkans in 2030 and beyond” o ekonomskim i političkim perspektivama, izazovima i aktuelnostima održivog razvoja u zemljama Zapadnog Balkana do 2030. godine i kasnije, istakao da je regionalna saradnja apsolutni prioritet Vlade Srbije. “U prvih šest meseci Srbija je u razmeni sa regionom ostvarila trgovinski suficit od 1,7 milijardi evra”, naglasio je Momirović.
Ministar je rekao da celokupno rukovodstvo, posebno predsednik Aleksandar Vučić i članovi Vlade, veruju da kroz promovisanje poslovnih šansi i širenje odnosa možemo da izgradimo poslovni ambijent koji će političke nesuglasice usmeravati u pronalaženju boljih rešenja.
Momirović je podsetio na ograničavanje ekonomskih sloboda kojima danas svedočimo na KiM. “Upravo zato nam je važna podrška Nemačke i EU u rešavanju krize koja je nastala zabranom dopremanja robe na KiM. Ovi jednostrani potezi mogu imati dalekosežne posledice. Potrebno je uložiti napore da region učinimo bezbednijim i ekonomski lepšim mestom za život”, rekao je on.
Kako je istakao, CEFTA i sve druge regionalne inicijative imaju za cilj da nas što bolje pripreme za članstvo u EU. “Do našeg punopravnog članstva imamo priliku da iskoristimo sve naše potencijale sa zemljama u regionu kako bi izgradili naše ekonomije koje su decenijama usmerene jedna na drugu. Politiku na Zapadnom Balkanu baziramo na principima na kojima je nastala EU i koji se tiču slobode prometa, kapitala usluga i ljudi. Budućnost Srbije i regiona je u EU”, zaključio je ministar.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je istakla da bi Nemačka volela da Srbija i Zapadni Balkan uđu u EU što je pre moguće, a da bi to postalo realnost, naglasila je da je potrebno učiniti nekoliko stvari. “Potrebno je da se nacionalna politika uskladi sa zakonodavstvom EU, kao i volja da se sprovedu neophodne reforme. Potrebni su novi ljudi koji će podeliti iskustva kako se zajednički radi i kako se kroz zajednički rad postižu rezultati. Cilj usklađivanja politike je postizanje rezultata za građane, a ne samo označavanje polja”, rekla je ambasadorka.
Ona je istakla da se proces pridruživanja EU često vidi kao kontrolna lista na kojoj je potrebno popuniti polja.
“On je mnogo više od toga. Kada ste deo evropske porodice vi postajete deo poslovne zajednice što znači da prihvatate poslovne standarde. Mnoge kompanije koja sam posetila u Srbiji rade mnogo više nego što rade kompanije u Nemačkoj po pitanju ponude socialno pravednih radnih uslova i standarda zaštite životne sredine”, rekla je Konrad.
Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić je podsetio da je prvi regionalni privredni forum organizovan pre pet godina. “Tada smo pokrenuli mnoge važne teme za integraciju regiona Zapadnog Balkana koje su i danas aktuelne, i kojima nastavljamo aktivno da se bavimo. Ovogodišnji forum ima za cilj da intenzivira dijaloge između predstavnika političkog, privrednog i civilnog svektora i podizanje svesti da samo snažnom ekonomskom integracijom regiona mogu da se kreiraju i predstave atraktivne prilike i otvore nove mogućnosti za privredu”, rekao je Grujić.
On je istakao da je Nemačka za poslednji deset godina investirala u Srbiji skoro četriri milijarde evra i otvorila više od 80.000 radnih mesta. Direktor Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu Mihael Harms je istakao da je glavni cilj osnaživanje regionalne saradnje. U saradnji sa Odborom nemačke privrede za istočnu Evropu, Nemačko-srpska privredna komora organizuje ovaj privredni forum povodom obeležavanja jubileja – 20. godina postojanja programa stipendija nemačke privrede “Zoran Đinđić”.
Forum je posvećen različitim perspektivama iz ekonomskog, političkog i civilnog sektora, sa posebnim fokusom na teme: regionalni ekonomski razvoj, zadržavanje talenata nasuprot “odlivu mozgova”, kompleksnost Zelenog sporazuma i promene koje on nameće u borbi protiv klimatskih promena i zaštite životne sredine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
