Modrovrana jedna od najlepših ptica u Srbiji

Modrovrana  (Cyanistes caeruleus), poznata i kao plavičasta vrana, je jedna od najlepših i najzanimljivijih ptica u Srbiji.

Sa svojim živopisnim plavim perjem na glavi i leđima, zlatno-žutim stomakom i karakterističnim crnim linijama oko očiju, plavičasta  vrana je pravi ukras svakog šumskog ambijenta.

modrovrana
Foto: Envato/DennisJacobsen

 

Svojom građom podseća na manju vranu, iako ne pripada toj porodici. Njihovo prirodno stanište su šumarci okruženi čistinama, otvoreni tereni sa raštrkanim drvećem i grmljem, kao i drvoredi. Iako su vešti letači, na tlu se kreću samo skakućući zbog kratkih i slabih nogu.

Hrane se insektima, posebno skakavcima, ali i gušterima, žabama i miševima. Gnezde se u šupljem drveću, uglavnom hrastovom. U aprilu, ženka snese 2 do 5 belih jaja, na kojima naizmenično leže i mužjak i ženka tokom 17 dana. Gnezdo je poznato po neprijatnom mirisu jer ga par ne čisti od izmeta i ostatka hrane, što je dovelo do naziva „smrdivrana“. Iako neprijatan miris može odbiti grabljivice, ni ženka ni mladunci ne zrače tim mirisom nakon što se mladi ptici osamostale.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Vojvodina uživo (@vojvodinauzivo.rs)

Nažalost, tokom poslednjih decenija, njihova populacija bila je ozbiljno ugrožena zbog gubitka staništa, promene u poljoprivredi i drugih ljudskih aktivnosti. Ova ptica je bila na rubu nestanka, a njeno preživljavanje zavisilo je od zaštitnih mera koje su sprovedene u poslednjim godinama.

U Vojvodini se sprovode različiti projekti kako bi se zaštitila ova vrsta. Udruženje ljubitelja prirode „Riparia“ je preduzelo akcije kako bi popularizovalo modrovrane i primenilo konkretne mere zaštite. Ove mere uključuju praćenje (prstenovanje), izgradnju veštačkih duplji, stvaranje uslova za neometan boravak ptica, kao i saradnju sa svim relevantnim institucijama kako bi se očuvala njihova staništa.

Srećom, zahvaljujući naporima očuvanja i zaštite prirodnih staništa, plavičasta vrana  se počela   vraćati u svoja prirodna staništa. Danas, uz stalnu pažnju i očuvanje njihovih staništa, modrovrane ponovo mogu da se vide kako veselo lepršaju kroz šume Srbije, donoseći sa sobom notu lepote i nade za budućnost.

Pročitajte još:

 

Tagovi:

0 Komentari
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.