Novo digitalno doba stiglo je i do poljoprivrede, a ono što je nekada u tehnološkom napretku doneo traktor ili kombajn, danas donose veštačka inteligencija, dronovi, robotizovani sistemi…
Milan Banić iz kompanije Agar – Coming smatra da poljoprivrednicima nisu potrebna samo uveravanja, već su im potrebni konkretni rezultati kako bi prihvatili napredne tehnologije, uz obaveznu edukaciju.
– Moramo da imamo dosta demonstracija i ogleda, gde mi imamo konkretne rezultate, i onda je najbolja reklama od usta do usta. Kada imamo jednog zadovoljnog poljoprivrednika, posle godinu dana imaćemo tri nova korisnika. Podaci iz sveta pokazuju da čak i do 25 posto operativnih troškova možemo da smanjimo u poljoprivredi. Neka je u realnosti i polovina od toga ušteda, to vas opet čini konkurentnijim i, ako ne koristite ovakve tehnologije, uskoro vas neće biti – naveo je Banić.
Jedan od pionira korišćenja bespilotnih letelica u poljoprivredi u Srbiji Momir Alvirović iz kompanije Agrodron navodi da su poljoprivredi dostupne digitalne tehnologije, one su se u međuvremenu razvile, uključujući i granu robotike i bespilotnih sistema.
– Svi ovi alati ne menjaju osnovnu filozofiju, već daju priliku modernim proizvođačima da ih akumuliraju brže i da ih preciznije primene, kako bi proizveli više sa manje troška – smatra Alvirović.
Direktor Instituta BioSens Vladimir Crnojević izjavio je da je obrazovanje i kod nas i u svetu jako tromo i da su to sistemi koji se teško menjaju, a da se stvari veoma brzo menjaju.
– Mislim da će za obrazovanje u ovom domenu i usvajanje novih stvari i inovacija sadržaj koji je dostupan onlajn biti važan izvor infomacija. Fakulteti su tromi i spori i moraće da se menjaju i na globalnom nivou. To nije samo moje mišljenje, već mnogo veći filozofi od mene kažu da će morati da se pređe na koncepte, pošto su promene veoma brze – rekao je Crnojević.
Srđan Tadić iz komanije Atfield, koja radi sa vinogradarima i pomaže im da pomoću senzora i veštačke inteligencije bolje razumeju klimatske uslove i zemljište, istakao je da tradicionalni pristupi, kao što je kalendarsko vođenje agrotehničkih mera, zahtevaju najviše rada i izdvajanja, a nemaju uvek dobre rezultate.
– Mi smo radili analizu tokom tri godine sa troje korisnika, nekih pedesetak hektara. Dobili smo da je smanjenje hemijskog tretmana bilo do 30 procenata. Moglo bi teoretski da bude i više, ali to je teže izvesti. Takođe, recimo, najaviti ljudima mraz nekoliko dana ranije, to je jako bitno. To je investicija koja im se vraća odmah, možete spasiti nečiji rod – kaže Tadić.
