Koliko puta ste se izašli iz kuće i krenuli da razmišljate da li ste ugasili šport, bojler, peglu ili zaključali ulazna vrata? Zatim kreće napad panike i razmišljate šta sve može da se desi, da li da se vratite nazad ili dignete celu porodicu ili partnera ”na noge”?
Izađete iz kuće i mislite da niste isključili sve aparate? Psihoterapeutkinja otkriva kako da prevaziđete opsesivno-kompulsivni poremećaj.
Sasvim je u redu da ponekad usled milion obaveza razmišljate da li ste nešto zaboravili ili niste, međutim ukoliko to postane učestalo i konstantno vas te misli more, onda je reč o opsesivno-kompulsivnom poremećaju.
Ovaj poremećaj se ispoljava na različite načine, a jedan od njih je upravo neprestano proveravanje da li je u kući sve u najboljem redu. Od ovoga pati dva do tri odsto ljudi na svetu, i opšte je poznat, a psihoterapeutkinja Milena Jokić objasnila je o čemu se zapravo tu radi.
Inače, opsesivno-kompulsivni poremećaj karakterišu neprestane, uznemirujuće misli, čak opsesije da je potrebno obaviti neke korake, nešto uraditi kako bi se izbegle nevolje i problemi. Najčešće su to misli koje se tiču zdravlja, poput onih ”da li ste dobro oprali ruke”, mogu biti agresivne, a često su vezane i za partnerske odnose i potrebu da sve bude ”pod konac”.
Doktorka je objasnila zbog čega se to dešava, ali i kako a izađemo na kraj sa tim:
”Ono što je ključno u osnovi ovog poremećaja jeste potreba za sigurnošću i kontrolom. Dakle, kada je nivo stresa vrlo intenzivan i van nekih naših domašaja, kada na neki način nismo u stanju da “izađemo na kraj” sa nekim stvarima, događa se da tu kontrolu “prelijemo” ili “prebacimo” na nešto što je u našoj moći – kao što je na primer beskrajno proveravanje kućnih uređaja pre izlaska iz stana, prečesto pranje ruku ili potreba da stvari u ormanu budu složene tačno u milimetar”.
I savetovala je kako da se rešimo ovakvih misli:
“Najčešći način da se rešimo ovakvih misli i da se izborimo sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem je pre svega da razumemo odakle i zbog čega se javlja, da shvatimo šta ga izaziva, a zatim da radimo na “hvatanju” sopstvenih misli i tehnikama koje se koriste da se one rekonstruišu. Najdelotvorniji paihoterapijski pravac u slučaju ovih poremećaja je kognitivno bihejvioralna terapija koja pruža širok spektar alata u tom smislu”, istakla je Milena.
O čemu je reč?
”Kako biste smanjili svoje nagone za stalnim proveravanjem, možete mobilnim telefonom da fotografišete ugašeni šporet ili peglu, pa kada vam dođe misao da to niste uradili i želja da se vratite kući i da je spasite moguće katastrofe, samo pogledajte u telefon”, rekla je Milena i dodala: ”Naravno, ovo je kratkoročno rešenje, ali može da bude od koristi, kao i svaki poremećaj i ovaj zahteva razgovor sa stručnim licima i adekvatnu psihološku analizu i pomoć”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
