Pevačica Teya Dora pobednik je Pesme za Evroviziju i sa pesmom „Ramonda“ predstavljaće Srbiju na velikoj evropskoj sceni u švedskom Malmeu.
Natalijina ramonda, cvet o kom Teya Dora peva, ima posebnu simboliku za Srbiju i srpski narod. Prepoznatljivi cvet ljubičastih latica, opevan u stihovima pomenute pesme, predstavlja simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu slavi se kao državni praznik u našoj zemlji od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, od 2005. godine.
Tog dana, 11. novembra je 1918. godine u Francuskoj je potpisano primirje koje je bilo na snazi do konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, kada je i formalno okončan Prvi svetski rat.
Natalijina ramonda je znak Dan primirja upravo zbog višestruke simbolike. Naime, amblem današnjeg praznika čine mitovi odlikovanja Albanske spomenice sa početka 20. veka, odnosno zeleno-crna traka koja okružuje ljubičasti cvet, natalijinu ramondu.
Naziva se i cvet feniks, jer se zna da, i kada se osuši, ukoliko je zalijete, može da oživi. Njeno „ponovno rađanje“ spaja se sa činjenicom da je i naša zemlja uspela da „stane na noge“ odnosno da oživi nakon borbi u Prvom svetskom ratu.
Na ovo je pre nekoliko godina sugerisala i poznata srpska lektorka Violeta Babić, koja je na svom Fejsbuk profilu, uoči proslave Dana primirja koji se proslavlja 11. novembra, uputila ljude na greške koje često prave.
– Danas je praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a njegov simbol je cvet natalijina ramonda. Tako uglavnom piše u našim uglednim i manje uglednim novinama. Istina je da je praznik, a nije tačno da se cvet piše Natalijina ramonda. Tačno je, pak, da je cvetu naziv natalijina ramonda i da se piše malim početnim slovom, baš kao što pišemo i bela rada, lepa kata, dragoljub, adamova jabuka, davidovo zrno, hristov venac, đurđevo cveće i georgina. Zapamtite, malim slovom pišu se imena biljaka i kad se podudaraju s vlastitim imenima – napisala je na svom Fejsbuk profilu Violeta Babić.
Inače, ovaj cvet spada u ugroženu vrstu koja raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, ratovala protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, što je prethodilo oslobađanju Srbije u Prvom svetskom ratu.
