U poslednjih desetak godina naučnici su primetili neobičnu pojavu – radijske impulse koji dolaze iz naše galaksije – Mlečnog puta, a koji se redovno ponavljaju svaka dva sata, poput kosmičkih otkucaja srca.
Ti neobični signali, koji traju između pola minuta i minut i po, stižu iz pravca sazvežđa Velikog medveda, poznatog i kao Velika kola.
Astronomi su sada otkrili i neočekivani izvor tih impulsa: mrtvu zvezdu, takozvanog belog patuljka, koja kruži oko male, hladne crvene patuljaste zvezde. Crveni patuljci su, inače, najčešće zvezde u svemiru, prenosi Indeks.
Ove dve zvezde, zajedno nazvane ILTJ1101, nalaze se toliko blizu jedna drugoj, da im se magnetska polja prepliću, stvarajući ove dugotrajne radijske signale (dugoperiodične prolazne pojave – LPT).
Do sada su takvi dugi signali povezivani jedino sa neutronskim zvezdama, gustim ostacima nastalim nakon eksplozija supernova.
Novo otkriće, predstavljeno u naučnom časopisu Nature Astronomy, pokazuje da i kretanja zvezda unutar dvostrukih sistema mogu da stvaraju ove retke radijske signale.
„Prvi put smo sa sigurnošću utvrdili koje zvezde stvaraju ove misteriozne signale, potpuno novu klasu radijskih pojava”, kaže vođa istraživanja, dr Iris de Ruiter sa Univerziteta u Sidneju, u Australiji.
Naučnici naglašavaju da su ova do sada nezabeležene pojave – samo početak. Ovo bi otkriće moglo da pomogne da bolje razumemo kakve zvezde mogu da emituju radijske signale kroz svemir i da razjasnimo njihovu prošlost i međusobne odnose.
Zvezdani ples
Kako bi rešila ovu svemirsku zagonetku, dr De Ruiter je razvila metodu kojom je u arhivskim snimcima evropskog radioteleskopa LOFAR pronašla duge radijske impulse. LOFAR je najveća mreža radioteleskopa u Evropi, specijalizovana za vrlo niske radijske frekvencije.
Koristeći svoju metodu, još kao doktorand u Amsterdamu, De Ruiter je prvo pronašla jedan radijski signal zabeležen još 2015. godine, a potom je istražujući isto područje neba, otkrila još šest signala.
Svi su dolazili od jedne slabe crvene zvezde. Ta zvezda, međutim, sama po sebi, nije mogla da stvara tako snažne impulse. Moralo je da postoji još nešto drugo što bi ih uzrokovalo.
Za razliku od ovih dugotrajnih impulsa, brzi radijski bljeskovi (poznati kao FRB) su vrlo sjajni, traju tek delić sekunde i uglavnom dolaze iz drugih galaksija. Brzi radijski bljeskovi su mnogo snažniji od ovog signala pronađenog u našoj galaksiji, a često se javljaju samo jednom.
„Ovi novi impulsi su slični FRB-ima, ali traju znatno duže i imaju slabiju energiju. Još uvek pokušavamo da razumemo da li su te pojave povezane ili se radi o različitim vrstama događaja”, naglasio je koautor studije Čarls Kilpatrik sa Univerziteta Nortvestern.
Daljim posmatranjima uz pomoć velikih teleskopa u Arizoni i Teksasu, naučnici su ustanovili da crvena zvezda zapravo „pleše” napred-nazad u pravilnom ritmu od dva sata, što se savršeno poklapalo sa radijskim impulsima. Zaključili su da tu zvezdu pomera gravitacija obližnjeg belog patuljka, male, guste mrtve zvezde.
Te dve zvezde, udaljene 1600 svetlosnih godina od Zemlje, zajedno orbitiraju oko zajedničke tačke svakih 125,5 minuta.
Šta uzrokuje tajanstvene signale?
Naučnici veruju da postoje dva moguća objašnjenja za ove neobične impulse. Ili bili patuljak ima snažno magnetsko polje koje redovno emituje signale ili, s druge strane, magnetska polja dveju zvezda međusobno reaguju i pri tome stvaraju ove impulse.
Istraživači planiraju dodatna proučavanja ovog sistema da bi otkrili da li su zvezde emitovale i druge vrste zračenja, poput ultraljubičastog svetla ili rendgenskih zraka, na primer, što bi moglo da pomogne u boljem razumevanju njihove prošlosti i međusobnih odnosa.
„Trenutno su impulsi potpuno nestali, ali je moguće da će se ponovno pojaviti u budućnosti”, rekla je De Ruiter. Ona i njen tim detaljno pregledaju stare podatke radioteleskopa LOFAR u potrazi za sličnim izvorima.
U poslednjih nekoliko godina drugi istraživači otkrili su desetak sistema koji emituju slične duge impulse.
„Svi ti sistemi se nalaze unutar našeg Mlečnog puta i potpuno su drugačiji od svega što smo ranije poznavali”, zaključila je De Ruiter.
Za razliku od kratkih impulsa pulsara, koji traju deliće sekunde, ovi dugotrajni signali mogu da traju od nekoliko sekundi do čak sat vremena, istakla je Nataša Harli-Voker sa Univerziteta Kortin u Australiji, koja nije učestvovala u ovom istraživanju.
„Do sada su prolazni radijski izvori doveli do nekih od najvećih otkrića u astronomiji: od otkrića pulsara, preko FRB-ova koji su nam omogućili proučavanje nevidljive materije između galaksija, pa sada i do ovih novih dugoperiodičnih pojava, čiji značaj tek počinjemo da razumemo. Fascinantno je da sada, kad znamo za njih, možemo da ih pronađemo i u podacima koji postoje već decenijama, a koji su bili skriveni pred našim očima”, rekla je Harli-Voker.
View this post on Instagram
„Skeniranjem neba snažnim radioteleskopima možemo očekivati još spektakularnija otkrića, uključujući možda i signale koji bi upućivali na prisustvo inteligentnog života – nešto što astronomi kroz projekt SETI već decenijama traže”, zaključila je.
