Dva „ledena objekta“ otkrivena u dalekom delu naše galaksije izazvala su zbunjenost među naučnicima, jer ne podsećaju ni na šta što je do sada zabeleženo. Japanski istraživači veruju da bi ovo mogla da bude potpuno nova vrsta zvezda, što bi promenilo naše razumevanje formiranja zvezda.
Još 2021. godine, japanski naučnici su prvi put uočili ove neobične objekte koristeći AKARI svemirski teleskop. Tek nedavne posmatračke kampanje, međutim, potvrdile su njihovu jedinstvenost.
Prema studiji objavljenoj ove godine, svetlost koja dolazi sa ovih objekata ne uklapa se u postojeće teorije o formiranju zvezda.
View this post on Instagram
Objekti su pronađeni u dva različita dela Mlečnog puta: objekat 1se nalazi na udaljenosti od oko 30.000 svetlosnih godina od Sunca, u delu poznatom kao Kruks-Skutum krak, dok je objekat 2 udaljen oko 44.000 svetlosnih godina od Sunca, u Karina-Strelac kraku.
Iako se čini da su blizu jedan drugom kada se posmatraju sa Zemlje, ove dve „ledene kugle“ su zapravo veoma udaljene i nisu povezane.
Nova vrsta svemirskih objekata?
Nova posmatranja uz pomoć Atakame Velikog milimetarskog/podmilimetarskog niza (ALMA) u Čileu, pokazala su da su objekti i do 10 puta veći od našeg Sunčevog sistema, kao i da su izolovani od oblasti gde se obično formiraju zvezde.
Emituju infracrvenu svetlost slično zvezdama, ali su bogati ledom. Njihov hemijski sastav uključuje ugljen-monoksid i silicijum-dioksid. Ova kombinacija svojstava, međutim, ne odgovara nijednoj poznatoj vrsti zvezda ili gasnih oblaka, piše Dejli mejl.
„Pokušali smo da reprodukujemo svojstva ovih objekata koristeći postojeće teorije, ali trenutno ne postoji objašnjenje koje bi objasnilo njihove spektralne energetske karakteristike“, kaže dr Takaši Šimoniši sa Univerziteta Nigata.
Naučnici veruju da bi ovo mogao da bude novi tip mladih zvezda koje izbacuju materijal bogat silicijumom. Ipak, njihova mala veličina, visok sadržaj leda i izolacija od poznatih regija formiranja zvezda ostaju nerešena misterija.
Tim naučnika se nada da će nova posmatranja pomoću Džejms Veb svemirskog teleskopa (JWST) doneti odgovore. JWST je izuzetno osetljiv i ima visoku spektralnu rezoluciju, što će omogućiti detaljnu analizu leda i prašine na ovim objektima.
„Džejms Veb teleskop će nam pomoći da razumemo termalnu istoriju ovih izvora i da, možda, razrešimo ovu zagonetku“, dodaje dr Šimoniši.
Kako nastaju zvezde
Otkrivanje ovih „ledenih kugli“ otvara nova pitanja o tome kako se zvezde formiraju i šta još čeka da bude otkriveno u ogromnim prostranstvima svemira. Da li su ovo zaista nove vrste zvezda, ili je u pitanju fenomen koji do sada nije bio poznat?
Zvezde nastaju iz gustih molekularnih oblaka sačinjenih od prašine i gasa, koji se nalaze u oblastima međuzvezdanog prostora, poznatim kao stelarne kolevke.
Jedan molekularni oblak, koji uglavnom sadrži atome vodonika, može da bude hiljadama puta masivniji od Sunca.
Ovi oblaci prolaze kroz turbulentna kretanja, pri čemu se gas i prašina pomeraju tokom vremena, narušavajući strukturu atoma i molekula, što dovodi do toga da neki delovi oblaka sadrže više materije nego drugi.
Ako se dovoljno gasa i prašine skupi na jednom mestu, formacija počinje da se urušava pod sopstvenom gravitacijom, oblast se polako zagreva i širi, prikupljajući sve više okolnog gasa i prašine.
U ovoj fazi, kada oblast dostigne prečnik od 1.500 milijardi kilometara, postaje predzvezdano jezgro i započinje proces formiranja zvezde.
Tokom narednih 50.000 godina, ovo jezgro se skuplja na prečnik od 150 milijardi kilometara, postajući unutrašnje jezgro zvezde.
Višak materijala se izbacuje prema polovima zvezde, dok se oko nje formira disk gasa i prašine, stvarajući protozvezdu.
Ovaj materijal se zatim ili integriše u zvezdu ili se izbacuje u širi disk, koji će dovesti do formiranja planeta, meseca, kometa i asteroida.
