KOPAONIK – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas na Kopaoniku, na “Regionalnoj look up eko konferenciji” da je Srbija, kada se izuzmu politički problemi u pregovorima sa EU koji se odnose na zahtev za uvođenje sankcija Rusiji, postigla u pregovaracckim oblastima manji ili veći napredak, medju kojima je i u cirkularnoj ekonomiji.
“Moj subjektivni osećaj je da sve više primećujemo korist od približavanja EU, jer ne samo da vodi ka članstvu, već otvara važne, a zanemarene teme poput otpada recikaže i digitalizacije“, rekla je ministarka Miščević na panelu o cirkularnoj ekonomiji. Ona je istakla da Srbija ubedljivo najviše izvozi u EU i da to već pokazuje da smo mi opredeljeni za članstvo u Uniji.
Poptredseddnik “Ekilsir grupe” Matijas Predojević je rekao da je otpad ranije bio ekološko pitanje, ali da je napretkom tehnologije postao i ekonomska tema i naveo mogućnost korišćenja otpada za proizvodnju električne i toplotne energije. “U Evropi danas ima 500 spalionica otpada, a samo u Nemačkoj ih je 100 koje prave struju i toplotnu energiju od nerecikliranog otpada“, rekao je Predojević.
Naveo je podatak da je u svetu osam milijardi ljudi radi zadovoljenja svojih životnih potreba proizvelo rekordnih 100 milijardi tona otpada, a da će do 2050. godine ta količina porasti na 160 milijardi tona, ssto je ogroman resurs.
Kroz energersku krizu se vidi da je potrebno da se koriste svi mogući izvori energije da bi se obezbedila energetska stabilnost, ali i da se ostvari diverzifikacija izvora energenata, naglasio je Predojević.
Profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Goran Vujić je naveo da cirkularna ekonomija nije tu zbog drugih, nego da je potrebna nama i održanju naše privrede i društva.
On je, medjutim, skrenuo pažnju i na to da razvoj cirkularne ekonomije zahteva ogromne investicije jer je mnogo skuplja od linearne ekonomije i da će zato biti potrebno dosta vremena za uvodjenje zelenih tehnologija.
Vujić je upozorio da linearna ekonnomija ima još uvek svoje mesto, između stalog i zbog toga što mnogo brže donosi profit. “Veoma je opasno krenuti na cirkularnu ekonomiju i primeniti je na sve kompanije u Srbiji, jer one nisu spremne i tu treba voditi računa kada se prave novi zakoni u toj oblasti“, rekako je Vujić. Profesor na Birmingemskom univerzitetu Nana Bonsu, koji se bavi električnim vozilima, rekao je da u toj tehnologiji krug nije zatvoren, jer nije rešeno šta sa istrošenim baterijama. Bonsu je dodao da bi električna vozila mogla sa 55 procenata da pozitivno utiču na problem klimatskih promena, ali da uz istrošene baterije treba razmotriti i pitanje narušavanja prirode iskopavanjem kobalta, litijuma i mangana koji su neophodni u toj tehnologiji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
