Miroslav Antić, dečiji pesnik boemske duše

Renesansni umetnik u čemernoj stvarnosti, čovek koji je od života pravio magiju, šarmantan i neodoljiv čak i kada greši, slikar, pesnik, reditelj, buntovnik i boem.
Sve su ovo sećanja najbližih na pesnika Miroslava Mike Antića, 90 godina od njegovog rođenja.
„Mika nije mogao da živi po diktatu čemerne dosadne stvarnosti, nego je želeo da svaki dan koji proživi učini neobičnim, da bude prožet nekom lirikom koju je sam stvarao”, kaže Nemanja Rotar, Antićev sestrić i književnik, za BBC na srpskom.
Pisao je tako da svako razume šta je hteo da kaže, ocenjuje Pero Zubac, književnik i Antićev bliski prijatelj.

Kroz teme detinjstva, Antić je prijemčivo i otvoreno pisao o životu, kaže Mina Đurić, docentkinja na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
„Uvek je buntovno i boemski gradio viđenje sveta van literarnih normi vremena.
„U razgovoru sa drugima poetizovao je svakodnevne teme, a metaforama stvarao čudesno, večno i metafizički”, dodaje docentkinja.
Poetički blizak Branku Miljkoviću, Stevanu Raičkoviću i Desanki Maksimović, ovaj pesnik ravnice, kako ga Đurić opisuje, ostaje „večiti sagovornik detinjstva, mladosti i svakog drugog doba.”
Pored brojnih priznanja, Mina Đurić smatra da je najbolja nagrada „što se od najranijeg detinjstva, preko školskog programa do drugih prilika čitaju i pamte njegove pesme – Plavi čuperak, Besmrtna pesma, Šašava pesma.”

Plavu čuperak – Objavljena sredinom 1960-ih godina, ova zbirka pesama smatra se njegovim najpoznatijim delom.
Opisivali su je kao skup ljubavnih pesama namenjenih dečacima i devojčicama koji tek ulaze u pubertetski period.

Kome su, zapravo, posvećeni stihovi pesama koje su se našle u lektiri za 7. razred osnovne škole?
Nemanja Rotar kaže da je samo njegova majka, Antićeva sestra, u to vreme znala sve pesnikove tajne.
Iako se Antić tri puta ženio, imao je „prijateljski i čudnovat odnos” do kraja života sa prvom suprugom, koja se posle razvoda preselila u Beograd, otkriva Roter.
„Mika je, dolazeći u Beograd, pisao određene stihove koje joj je ostavljao u jednom parku, u jednom drvetu”, priča.
Kada je skupila mnoštvo pesama i pisama, upitala ga je zašto ih ne objavi.
„Tako je nastao Plavi čuperak – skup stihova i ljubavnih razmišljanja koje je delio sa ženom sa kojom je intelektualno bio povezan”, objašnjava Rotar.

Ko je Miroslav Mika Antić?
Rođen je 14. marta 1932. u Mokrinu.
Studirao je slavistiku – češki i ruski jezik, na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Posle studija, radio je kao novinar u listu Dnevnik.
Bio je glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam, i dečijeg časopisa Neven Čika Jova Zmaj.
Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih, Nevenove, Sterijinog pozorišta i Zlatne arene za filmski scenario.
Neka od najznačajnijih Antićevih dela su Ispričano za proljeća, Plavo nebo, Roždestvo tvoje, Koncert za 1001 bubanj, Garavi sokak, kao i knjiga za decu Plavi čuperak, Šašava knjiga iPosljednja bajka.
Režirao je filmove Doručak sa đavolom, Sveti pesak, Široko je lišće, Strašan lav.
Preminuo je 1986. godine u Novom Sadu.

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.