Tek sa 50 godina sam pomislila da bih, posle 70 filmova koje sam snimila, možda mogla da nešto i režiram, kaže glumica čiji drugi rediteljski film, „Majka Mara”, ovih dana ne ostavlja ravnodušnom bioskopsku publiku u Srbiji. Razlog tome je jedan intrigantan i neuobičajen muško-ženski odnos koji čini osnovu priče, piše Blic.
– Čak i oni kojima se film ne dopadne i kažu, mogu ja to bolje, i to je rezultat. Za sve što radim želim da izazove reakciju, bilo koju. Važno je da ne budemo ravnodušni prema onome što nas okružuje – istakla je Mirjana Karanović u razgovoru sa publikom na nedavnoj projekciji u Novom Sadu.
Ona u filmu „Majka Mara” tumači uspešnu ženu i samohranu majku koja je nedavno izgubila sina Nemanju i, nakon slučajnog susreta sa Nemanjinim drugom Milanom (Vučić Perović), u odnosu s njim pronašla utehu i mir.
Kako je Mirjana otkrila, inspiracija joj je bio lik Mare iz predstave „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” Tanje Šljivar koji je Karanovićeva i režirala za Narodno pozorište iz Zenice.
– Mnogo sam razmišljala o Marinoj tugi koja se pretvorila u neku očajničku žudnju za životom, za nečim nedoživljenim, za nečim što će da popuni tu užasnu prazninu koja je nastala i pretvorila je u ljušturu…
Ovo je drugo rediteljsko ostvarenje Mirjane Karanović, nakon „Dobre žene” (2016.), a trenutno je u fazi pretprodukcije i njen treći film, „Narodna drama”. U svim svojim filmovima, izjavila je Mirjana, bavi se ženama srednjih godina željnim stabilnosti i sigurnosti kojima se desi nešto što ih prisili da donesu važnu životnu odluku: „ili će nastaviti ili će potonuti”.
– I mene je, sa godinama, hvatao strah da ću usahnuti. Pričala sam sa raznim ljudima, glumcima i umetnicima, i svi su imali taj strah da će im, sa srednjim godinama, nestati inspiracija i energija mladosti, da će postati dosadni i nezanimljivi. Mene je ovaj posao spasao da ne utonem u tu monotoniju – priznala je Mirjana.
Ona je poručila mladim ženama i da pričaju svoje priče, „jer su one važne”.
– Ako ne pričamo te priče, muškarci ne znaju šta se u nama dešava. Kada sam bila mlada, mislila sam da znaju, ali oni to ne vide. Moraš da im kažeš, ne možeš da se služiš nekim tajnim znakovima za koje misliš da su očigledni, a nisu – posavetovala ih je i dodala:
– Kod muškaraca je sve daleko jednostavnije, jer oni su od malena naučili da iskazuju šta hoće, šta bi da zgrabe, da osvoje, da izgrade, da urade, a mi žene se uvek pitamo da li ja to mogu, da li bi trebalo, možda, ipak, ne, možda nisam dovoljno dobra za to… I sama sam prolazila kroz takve misli jako dugo i tek sa 50 godina sam pomislila da bih, posle 70 filmova koje sam snimila, možda mogla da nešto i izrežiram. Sa velikim strahom sam ušla u to. Ali, kad mogu drugi, mogu i ja, i kad to shvatiš, tvoj život može da ide u drugom smeru. Uvek možeš da omaneš, ali to i nije tako strašno. Spotakneš se, pa ustaneš… – poručila je Mirjana, praćena snažnim aplauzom iz publike.
