SRBIJA – Ministarstvo poljoprivrede trenutno pregovara sa inostranim kupcima oko izvoza srpske maline. Cilj je da se sa novim kupcima povežu mali i srednji hladnjačari.
Kako bi se razvila fer tržišna utakmica u kojoj pojedinci ne ucenjuju i obaraju cenu maline, ali i kako bi se sačuvala srpska malina, Ministarstvo poljoprivrede aktivno je angažovano na dovođenju novih kupaca iz inostranstva. Ovom inicijativom biće dovedeni strani kupci, koji će i obići hlanjače i malinjake i na terenu se uveriti i u kvalitet i mogućnosti poslovanja, saznaje Blic.
U realizaciji osim ministarstva učestvuju i predstavništva Privredne komore Srbije. Pregovara se i sa međunarodnim organizacijama koje imaju projekte čiji je cilj jačanje konkurentnosti domaće poljoprivredno-prehrambene industrije kroz edukaciju i osposobljavanje malih i srednjih privrednih subjekata da samostalno izađu na međunarodno tržiste.
Činjenica je da država ne može nijednog privatnika da natera da plati cifru koju ne želi. Ono što država može je pravljenje ambijenta. Poruka Ministarstva od starta je ista – društvena odgovornost i podela na jednake delove kada je loša godina. Cilj ministarstva, a što je poručeno hladnjačarima, je zaštita primarnog proizvođača.
Do sada su već otvoreni razgovori za nova i velika tržišta. Među prvima – Kina, Indija i Saudijska arabija.
Posmatrano globalno ove godine došlo je do poremećaja na tržištu maline. U Poljskoj je bura zbog uvoza ukrajinske maline. Kod nas, međutim, inspekcije kontrolišu da se srpska malina ne meša sa onima lošijeg kvaliteta, a na strano tržište izvozi ne samo po višoj ceni nego i kao domaća.
Na ovoj sezoni maline počelo je da se radi još krajem prošle godine. Ministarstvo poljoprivrede je izdejstvovalo kreditnu liniju za male i srednje hladnjačare kako bi isplatili svoje prošlogodišnje dugove, a kada je otkupna cena kod nas bila izuzetno visoka. Zalog za kredit je roba.
Kontrole na terenu su intenzivne, proveravaju se tokovi novca, kvalitet maline i njeno poreklo. To je samo jedna od mera koja ima za cilj zaštitu primarnih proizvođača i da oni ne budu oštećeni.
Sistemsko rešenje koje je definisano kao dobro je da osam odsto povratnog PDV ne ide preko otkupljivača već da se direktno daje proizvođačima. Osam odsto se uplaćuje na račun kako bi proizvođači imali u startu sigurnost.
Trenutno se rade atarski putevi u nekoliko pravaca ivanjičkog i ariljskog kraja. To je bila molba malinara, na koju je ministarstvo odmah izašlo u susret. Putevi su oštećeni nakon poplava.
Posle bilateralnog susreta ministarke Jelene Tanasković i čelnika Organizacije za hranu I poljoprivredu UN (FAO) Srbija je dobila prvih 300.000 evra pomoći za sanaciju posledica poplava. Pomoć će ići gazdinstvima koja su imala štetu.
Do sada je održano više sastanaka malinara i hladnjačara posredstvom ministarstva. Razgovori sa hladnjačarima i obilazak terena su svakodnevni.
Svake godine smo svedoci protesta malinara. Blokiraju se raskrsnice koje su u ovom delu godine najprometnije jer građani putuju na more. Tako cenu nekorektnog poslovanja pojedinih hladnjačara plaćaju oni koji nisu odgovorni, a to su isključivo građani. Put ka hladnjačama i nekorektnom poslovanju je međutim, slobodan.
Posluje nekoliko velikih hladnjačara i izvoznika i praktično svi ostali u lancu – malinari i mali ali i srednji hladnjačari rade za njih. Do sada se dvoje, troje velikih izvoznika ponaša tržišno i poslovno korektno, dok ostali ne samo što ne prate cenu maline i ne ponašaju se tržišno, već svesno rade na obaranju dostignute cene.
Jedan od većih izvoznika, a za koga i malinari kažu da vedri i oblači Rade Ljubojević, vlasnik hladnjače „Sirogojno kompanija” drži cenu koja je manja od troškova koje ima primarni proizvođač. Ljubojevićevo „poslovanje” je otišlo toliko daleko da su pojedini mali hladnjačari, a koji za njega otkupljuju malinu u ariljskom i ivanjičkom kraju, po svemu sudeći bili prinuđeni da na vrata svojih hladnjača zalepe papir. Samo što je sadržaj više nalik pretnji malinarima nego poslovnom obaveštenju.
Malinari se „upoznaju” sa činjenicom da postoji mogućnost da hladnjačar ne može da isprati više cene koje su na tržištu. Što se hladnjačara tiče malinari mogu da prodaju kod onih koji daju više.
Međutim, u obavezi su da sav zaduženi repromaterijal i primljeni avans „mogu” da izmire svežom malinom po trenutnoj ceni (nižoj od tržišne). Zatim, svi koji više neće da sarađuju moraju da razduže pvc holandeze, u suprotnom će biti naplaćeni 300 dinara po komadu. Takođe, za one koji ostanu da sarađuju konačna cena će biti objavljena do kraja septembra 2023.
Praktično, prema navedenim uslovima poljoprivrednicima se ne ostavlja mogućnost da svoju malinu prodaju po višoj ceni pa da se razduže sa prethodnim „gazdom”. Oni su uslovljeni da prodaju po nižoj ceni, uostalom kao i mali hladnjačar kome onaj u lancu iznad njega neće platiti više.
Inače, „Sirogojno kompani“ koja konstantno obara cenu maline i plaća ispod isplativosti da se uopšte bere, prema zvaničnim podacima ima impresivne poslovne prihode od 43.989.025 evra na dan 31. decembar 2022 godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
