Već danima poljoprivredna javnost u Srbiji priča samo o jednom – a to je gostovanje ministra Glamočića u emisiji „Dobra zemlja“ kod novinara Uroša Davidovića, emitovanoj na AgroTv. Ovo prilikom, ministar je ekskluzivno otkrio kako je zamišljen novi sistem podsticaja – koliki će biti, kako će biti raspoređeni, ali i koja su „pravila igre“.
Ministar je pre svega najavio prvo Pravilnik koji propisuje kako poljoprivrednici mogu da dobiju novčanu podršku – regres za kupovinu sertifikovanog semena, a zatim i Javni poziv koji se tiče ovoga. Međutim, čini se da ministru sama ideja – i nije po volji.
– Međutim, ne znači da sam ja zadovoljan ovom merom, jer sama reč kaže podsticaj, dakle da se podstiče nešto. Ministarstvo poljoprivrede nije socijalna ustanova. Naravno da smo tu da pomognemo, ali prvenstveno najmanjima i srednjima, dakle da im damo šansu da postanu profitabilni u ovom sektoru, a ne da samo unapređujemo one koji su već postali profitabilni. Na prvom mestu je prehrambeni suverenitet Republike Srbije i prema tome će se podešavati agrarna politika – kaže ministar u uvodnom delu razgovora.
Ministar je primetio da nam je trenutno najugroženiji sektor svinjarstva, koji je u prethodnom periodu slabo ko i pominjao.
– Šta to znači, ako se neko ne buni i ne izlazi na ulicu, ne treba da dobije novac? A oni koji su bili najglasniji treba da dobiju? To nije dobar model i politika ne treba da se vodi na ulicama, već u institucijama sistema – zaključuje ministar i dodaje da, iako je to izazvalo velike kontraverze u javnosti, on smatra da udruženja koja dolaze na sastanke da zastupaju poljoprivrednike moraju da dokažu svoj kredibilitet.
– Kada dođe Marko Marković, on treba da pokaže koliko ljudi zastupa, koja je to količina mleka i tako dalje. A ne uvek isti ljudi dolaze, bore se kao za pravdu, a često se iza toga kriju političke agende i lični interesi. Naravno, ima svetlih primera, i sa njima želimo da radimo – decidan je Glamočić.
Budžet za subvencije je ove godine rekordno visok, i u to nema sumnje. Ipak, izgleda kao da se sektor poljoprivrede bori i grca da opstane, dakle, kako bi narod rekao – nešto tu ne štima.
– Ne treba očekivati da budžet Ministarstva poljoprivrede može da raste, jer je trenutno budžet veći od onoga koliko sektor poljoprivrede doprinosi BDP – kaže ministar.
Zbog određenih propusta u prošlosti budžet će naredne tri godine biti „zamrznut“. To nije problem, navodi on, jer je novca apsolutno dovoljno, ali mora se promeniti način na koji se subvencije raspodeljuju, ali i troše.
– Budžet moramo pre svega usmeriti na investicije. U EU na investicije ide 25 odsto, plan je u narednom periodu da se podigne na 35 odsto. Kod nas je sa 22-23 odsto spalo na samo nekoliko procenata, što je zanemarljivo. Dakle mi moramo dati šansu ljudima da investiraju, a ne da dajemo gotov novac, keš bez pravdanja, koji završava najvećim delom u javnoj potrošnji – u stanovima, u putovanjima, kolima… – navodi Glamočić.
Ministarstvo će, najavljuje, uskoro tražiti poljoprivrednicima da taj novac pravdaju. Biće propisano koliki deo mora da ode u investicije, šta u repromaterijal. Za sad se modeli razrađuju, ali očekuje se da će se računi unositi u eAgrar, a da će se potom vršiti kontrola metodom slučajnog uzorka.
– To se ne odnosi samo na ratare, jer meni spočitavaju da više volim stočare – ističe ministar.
– Pa, priča se – odgovara Davidović.
Ministar je objasnio, da ako država već daje novac, onda je u redu i da kontroliše taj novac.
– Onaj ko bude potrošio novac, a ne bude ga odabrao na pravi način, moraće taj isti novac da vrati sa zateznom kamatom – Glamočić kaže.
– Vrati pare? Od subvencija? – pita voditelj, potpuno iznenađen najavom ove mere koju još uvek nismo imali prilike da vidimo.
– Tako je – ministar je odlučan.
Još jedan novitet koji ministar najavljuje, kada je reč o subvencijama za seme, jesu norme koje će biti propisane, a poljoprivrednici morati da pravdaju računima. Ministar objašnjava da je naglašeno da su ti podsticaji „do 17.000 dinara“, a ako ne bude normi, svi će tražiti maksimalni iznos, i zato je neophodno postojanje normi.
– Je l’ logično da neko utroši dva puta više semena nego što mu treba? – pita se Glamočić.
– Možda je presejavao profesore? – dodaje Davidović.
– Ako to dozvolimo, svi će „presejavati“ – kaže ministar.
Ministar je dodao i da će podsticaji zavisiti od mesta proizvodnje, ali i kulture koja se gaji. Na primer – neće biti isti podsticaji u voćarstvu i ratarstvu, a postojaće i „sistem gradacije“ koji će uzeti u obzir ako neko gaji više kultura i bavi se različitim oblastima poljoprivrede.
– Dakle, za nekoga će biti smanjivanja subvencija? – pita Davidović.
– Za nekoga hoće, za nekoga neće. Oni koji budu radili intenzivnu poljoprivredu – za njih neće. Slično pitanje je bilo i oko premija za mleko, jer ćemo uvesti plaćanje po kvalitetu mleka. Pa ne može biti isti podsticaj za onoga ko ima dobar kvalitet i onog ko ima loš kvalitet. To nas je i dovelo do ovog nivoa gde jesmo – da budu svi nezadovoljni, da dajemo maksimalne pare, da dajemo veća sredstva nego što daje bilo koja zemlja u okruženju, a nemamo rezultat. To znači da nešto nije u redu – zaključuje Glamočić.
Celokupan intervju možete da pogledate na linku:
