BEOGRAD – Zbog slabijih rezultata u prvom kvartalu i očekivanih negativnih uticaja globalnih faktora u narednom periodu, projekcija rasta BDP-a za ovu godinu je sa ranijih 4,2 odsto revidirana na 3,0 odsto ali se u 2026. godini projektuje ubrzanje BDP-a na 4,2 odsto, navodi se u uputstvu za pripremu budžeta Srbije za 2026. godinu i projekcijama za 2027. i 2028. koje je danas objavilo Ministarstvo finansija.
Do ubrzanja privrednog rasta će, ističe se u dokumentu, doći pod uticajem adaptacije ekonomije na nove geopolitičke okolnosti, uz postepeno iščezavanje negativnih ekonomskih efekata izazvanih domaćim faktorima, kao i zbog ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“.
Procenjuje se da će posmatrano po agregatima upotrebe, rast nastaviti da bude opredeljen domaćom tražnjom koja će dati pozitivan doprinos rastu BDP-a od 5,3 procentna poena pri čemu će oporavak potrošačkog poverenja, uz povećanje realnog raspoloživog dohotka stanovništva, pre svega zahvaljujući višim zaradama i penzijama, dovesti do ubrzanja rasta privatne potrošnje, koji bi trebalo da iznosi 3,9 odsto.
Očekuje se da će blagi pozitivan doprinos rastu BDP-a u 2026. godini doći i od državne potrošnje za koju se očekuje da se poveća za 3,3 odsto.
Ubrzanje realizacije kapitalnih infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija 2027“, uz očekivanu dinamiku priliva stranih direktnih investicija i visoku profitabilnost domaće privrede iz prethodnog perioda rezultiraće rastom investicija od 8,8 odsto u 2026. godini.
Predviđa se da će industrija nastaviti sa rastom i tokom 2026.godine uz povećanje od 3,8 odsto, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta i očekivanog oporavka spoljne tražnje, uz očuvanu stabilnost proizvodnje u elektroenergetskom sektoru.
Procenjuje se da će građevinarstvo zabeležiti rast od 8,3 odsto, pre svega zbog ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, ali i nastavka stabilnog rasta stambene izgradnje.
U poljoprivredi se projektuje blagi rast od 0,2 odsto, pod pretpostavkom da agrometeorološki uslovi budu prosečni.
Kada je reč o pravcima fiskalne politike u 2026. godini navodi se da su njeni osnovni ciljevi usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u.
Ocenjuje se da aktuelni trenutak karakterišu pojačane trgovinske tenzije, produženi inflatorni pritisci u velikim ekonomijama i geopolitička neizvesnost, a u takvim okolnostima osnovni zadatak ekonomske i fiskalne politike ostaje očuvanje stabilnosti privrednih tokova i životnog standarda građana, uz jačanje otpornosti javnih finansija.
Ukazuje se da će se indeksacija plata i penzija sprovoditi strogo u skladu sa fiskalnim pravilom.
Na taj način obezbeđuje se predvidivost rashoda i dugoročna održivost sistema. Istovremeno se zadržava visok nivo kapitalnih izdataka – u proseku oko sedam procenata BDP-a u 2026. i 2027. godini – radi realizacije programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“ i priprema za međunarodnu izložbu EKSPO 2027, dok će budžet, zahvaljujući adekvatnom nivou fiskalnih rezervi, ostati „sigurnosna mreža“ u slučaju eventualnih spoljnih šokova, ne dovodeći u pitanje kontinuitet ključnih razvojnih i socijalnih programa države.
Deficit sektora države ograničen je na najviše 3,0 odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, dok je za 2028. godinu planirano njegovo sniženje na 2,5 odsto BDP-a.
Doslednom primenom ovih ograničenja obezbeđuje se da udeo duga sektora države nastavi silaznu putanju – sa 47,5 odsto BDP-a krajem 2024. na projektovanih 46,2 odsto BDP-a do kraja 2028. godine, uz nivo od 46,5 odsto BDP-a u 2026. godini
