VAŠINGTON – Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se u Vašingtonu sa direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalinom Georgijevom koja je, kako je istakao, pohvalila sprovedene reforme u Srbiji istakavši da smo, zahvaljujući našim ekonomskim rezultatima i reformama koje smo sproveli, zaslužili mesto na kom smo sada.
Ministar je rekao da je sastanak ispunio očekivanja, i da su direktorki MMF-a predstavljeni pozitivni makroekonomski parametri Srbije, kao što su rast ekonomije, niska stopa nezaposlenosti, rast stranih direktnih investicija, otvaranje novih fabrika, velikog broja kilometara auto-puteva, rast plata i penzija.
Težak rad, teške reforme koje smo prošli ali rezultati se očigledno vide, pogotovo imajući u vidu situaciju u svetu gde imate usporen ili negativan rast, naglasio je potpredsednik Vlade.
On je dodao da Srbija ide dalje u reforme i da nema zaustavljanja, te da je to glavna poruka građanima, ali i potencijalnim investitorima.
Sporazum sa MMF-om ističe krajem ove godine i na sastanku je dogovoreno da će biti produžen, još na najmanje dve godine. Time pokazujemo da smo spremni da nastavimo sa reformama što je i poruka građanima Srbije, ali i poruka investitorima koji treba da dođu u našu zemlju, rekao je ministar.
Mali je naveo da je direktorku MMF-a u ime predsednika Aleksandra Vučića pozvao da poseti Srbiju. On je podsetio da je Georgijeva u Beogradu bila 2014. godine, tokom poplava, i da je sada prilika da nas poseti ponovo, što je ona sa zadovoljstvom prihvatila.
Ministar je naglasio i da je upoznao svoju sagovornicu sa projektom EKSPO 2027 i njegovim potencijalom da pruži šansu za rast celog regiona.
“Zajedno smo se složili da je EKSPO 2027. godine i sve što ga čini – izgradnja brzih pruga, auto-puteva, škola, bolnica, ulaganja u energetiku, da je to najveća šansa za ceo region u smislu rasta i novih investicija i da se pokažemo svetu na pravi način”, istakao je potpredsednik Vlade.
On je rekao da je u ovom delu Evrope, poslednji EKSPO održan u Bugarskoj, u Plovdivu, 1991. godine.
Ministar je još jednom ponovio da Srbija, za razliku od mnogo razvijenih zemalja, ubrzano raste i da je javni dug pod kontrolom.
“Javni dug Srbije u odnosu na BDP je 46,7 odsto, dok je prosečan dug u celom svetu 93 odsto BDP-a. Dakle, vodimo računa o svakom dinaru, održavamo makro-ekonomsku stabilnost zemlje. Sa druge strane, imamo finansijske bafere za bilo kakve vanredne situacije koje mogu da se dese, kao što se to desilo sa kovidom 2020. godine ili 2022. godine sa energetskom krizom”, rekao je Mali.
Sumirajući svoju trodnevnu posetu Vašingtonu, on je ocenio da sa svih sastanaka na kojima je bio nosi dobre vesti za Srbiju – a to je da su svi pohvalili dosadašnji napredak, reforme i rast.
On je dodao da je zadovoljan i sastankom sa Svetskom bankom, MIGA korporacijom, sastancima sa rejting agencijama, velikim brojem investitora, MMF-om, a naročito sa poštovanjem koje je iskazala prva osoba te institucije Kristalina Georgijeva.
Naravno, dodao je, priča za nas još uvek nije završena, jer puno toga još u Srbiji treba da se uradi.
“Treba da nastavimo sa reformama kada je o energetici reč, kada je Poreska uprava u pitanju, zatim da nastavimo sa reformama naših javnih preduzeća. Potrebne su reforme i u oblasti socijalnih davanja, uređenja tržišta rada, dakle, svega onoga što ekonomiju čini još atraktivnijom i konkurentnijom”, kazao je potpredsednik Vlade.
Sve to, naglasio je, treba da nas dovede do cilja koji smo zacrtali programom “Skok u budućnost – Srbija 2027” – da prosečna plata u Srbiju iznosi 1400 evra, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada.
Delegacija Srbije, koju čine ministar finansija Siniša Mali, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, sa svojim saradnicima, učestvovali su na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, koje se održavalo od 15. do 20. aprila u Vašingtonu.
Ovaj skup je okupio veliki broj ministara finansija, guvernera banaka, zemalja članica MMF-a i Svetske banke, a glavne teme bili su jačanje otpornosti svetske ekonomije i globalni izazovi na polju geopolitike.
Jedan od glavnih zaključaka je da je svetska ekonomija pokazala otpornost, ali da postoje i dalje rizici kao što su inflacija, kamatne stope, cene nekretnina, održanje finansijske stabilnosti, izazovi na polju donošenja dobrih fiskalnih mera i geopolitička kriza.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
