Miloduh (Hyssopus officinalis) je višegodišnja lekovita i začinska biljka koja raste kao polužbun. Poznata je pod različitim nazivima: blagovanj, izop, sipan, šipan, šipant, crkvenjak. Upotrebljava se nadzemni deo i list kao sirovina za razne lekovite čajeve, pripremu tinktura, kao začin i za proizvodnju eteričnog ulja.
Retko se sreće u slobodnoj prirodi, poznato mu je stanište na planinama istočne Srbije. Za potrebe prerade miloduh se gaji kao kulturna biljka.
To je višegodišnja biljka sa dobro razgranatim korenom. Iz višegodišnjeg korena razvija se veći broj stabljika visine 50-80 cm, što biljci, daje žbunast izgled. Listovi su lancetasti na kratkim drškama ili sedeći. U gornjem delu stabljike u pazuhu listova razvijaju se cvetovi formirajući rastresitu klasoliku cvast. Karakteristično za miloduh je da se cvetovi formiraju samo na jednoj strani stabljike, dok boja cveta u zavisnosti od forme varira od plave, ružičaste do bele koja je jako retka. Cvetanje počinje u junu i traje čitavo leto, što je čini dobrom pašom za pčele.
Uslovi uspevanja
Miloduh prema zemljištu nema velike zahteve, uspeva i na siromašnijem tlu, a zbog dobro razvijenog korena dobro podnosi sušu. To je biljka toplih i sunčanih krajeva, a najviše joj odgovaraju prisojne strane sa dosta svetlosti, koje su zaštićene od vetra.
Miloduh je višegodišnja biljka, u uslovima plantažnog gajenja na istom mestu ostaje 8 do 10 godina. Podizanje zasada trebalo bi obaviti posle đubrenih okopavina i čisto od korova.
Oranje treba obaviti što dublje u zavisnosti od dubine oraničnog sloja, čime će se omogućiti korenovom sistemu da lakše prodre u dublje slojeve.
Biljka dobro reaguje na đubrenje. Stajnjak se može koristiti na siromašnim zemljištima pre podizanja zasada. U plantažnom sistemu koriste se NPK đubriva sa naglašenim sadržajem P i K. Đubriva se unose pod osnovnu i predsetvenu pripremu u ukupnoj količini od 400 do 600 kg/ha.
Zasnivanje useva može se obaviti direktnom setvom ili preko proizvodnje rasada. Proizvodnja rasada najčešće se obavlja u hladnim lejama, gde rasad ostaje u leji do jeseni ili do sledećeg proleća, a posle toga se sadi na stalno mesto. Za podizanje zasada od jednog hektara neophodno je 47.000 do 58.000 sadnica. Za podizanje zasada od 1 ha neophodna je površina od 150-200 m2 leje i 0,3-0,4 kg semena.
Direktna setva može se obaviti u jesen ili u proleće. Jesenja setva obavlja se u septembru, a za dobro prezimljavanje do početka zime usev bi trebao da ima razvijena 2-3 lista. Setva u proleće obavlja se krajem marta ili početkom aprila. Seje se vrstačnim sejalicama, razmak između redova je 60-70 cm, a dubina setve ne bi trebalo da je veća od 2 cm. Potrebna količina semena za 1 ha iznosi 1,4-2 kg uz uslov da se na 1 m dužni seje oko 100 semenki.
Nega useva sastoji se u međurednoj kultivaciji, okopavanju i prihrani. Ukoliko je usev podignut direktnom setvom, neophodna mera je proređivanje. Proređivanje se obavlja u fazi kada biljka dobije 3-4 stalna lista. Rastojanje između biljaka treba da bude 5-10 cm.
Međuredna kultivacija se obavlja takođe u fazi 3-4 lista, a ukoliko je zasad podignut preko sadnica, kultiviranje obaviti čim se pojavi pokorica i korovi, nekoliko puta u toku vegetacije. Pored kultiviranja redovna mera nega je i okopavanje.
U prvoj godini podizanja zasada neophodna je prihrana useva. Prvu prihranu obaviti pred prvo međuredno kultiviranje sa 100-200 kg/ha KAN-a. Druga prihrana se obavlja nakon žetve sa istom količinom đubriva, a treća primena đubriva obavlja se na kraju vegetacije sa NPK đubrivima u količini od 200-300 kg/ha.
Žetva se obavlja u fazi početka cvetanja, kad biljka ima najveću lisnu masu i najveći postotak etarskog ulja. Žetvu obaviti po sunčanom danu. Posle žetve, pokošenu masu ostaviti da provene, a nakon toga se prenosi na sušenje. Ukoliko se proizvodi etarsko ulje pokošenu masu trebalo bi preneti odmah na destilaciju. U prvoj godini proizvodnje imamo jedan otkos, a u narednim godinama dva otkosa. Prinos herbe se kreće 4.000-6.000 kg/ha.
Ukoliko proizvodimo seme, žetva se obavlja kada je seme zrelo u donjoj polovini cvasti. Žetva se sastoji u sečenju celih cvasti, koje se ostavljaju na tamnom mestu radi dozrevanja. Prinos semena iznosi 300-500 kg/ha.
