BEOGRAD – Kojić je drugi kum, prema operativnim podacima bezbednosnih službi, kome je došao glave upravo Miljković, koji se time i javno hvalio.
Investitor sa Zvezdare Mirko Kojić Koja (46), koji se vodi kao nestao, otrovan je, a potom su njegovi ostaci uništeni u industrijskoj mašini za mlevenje mesa u „kući strave“ u Ritopeku.
Prema nezvaničnim saznanjima, o ubistvu ovog čoveka, inače kuma Marka Miljkovića, prve operativne informacije dali su osumnjičeni pripadnici kriminalne grupe koji se sada „bore“ za povlašćeniji status u istrazi koju sprovodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Kojić je drugi kum, prema operativnim podacima bezbednosnih službi, kome je došao glave upravo Miljković, koji se time i javno hvalio.
– Kakav sam ja kralj, ubio sam dva kuma – uhvaćena je prepiska preko „Skaja“ Marka Miljkovića, pri čemu je, pored Kojića, aludirao i na Vlastimira Miloševića, koji je brutalno izrešetan na šinama.
Zašto je ubijen Kojić, još se istražuje, ali se veruje da je mnogo znao (i sam je bio optužen za ubistvo Vlastimira Miloševića koje se dogodilo krajem januara 2017. godine), a po svemu sudeći, Veljko Belivuk i Miljković bacili su oko i na njegove poslove sa izgradnjom objekata na Zvezdari.
Kojićeva uloga u „ubistvu na šinama“
– Najintrigantnija je Kojićeva uloga u „ubistvu na šinama“. Na osnovu antropološke analize postojećeg snimka sa nadzornih kamera u Ulici 27. marta, gde se dogodio zločin, utvrđeno je da je u Miloševića, kako se sumnja, pucao Miljković. Hice mu je, nakon što je MIlošević već bio ranjen, ispalio direktno u glavu i tako ga „overio“. Belivuk je, prema podacima istrage, bio u automobilu koji je kupio Kojić – navodi naš sagovornik.
Vrlo brzo posle zločina, Belivuk i Miljković su uhapšeni, ali je Kojić uspeo da pobegne. Za ubistvo Miloševića sudilo se svoj trojici (ovom poslednjem u odsustvu), i izrečene su, posle svega, oslobađajuće presude. O investitoru sa Zvezdare i Miljkovićevom kumu u to vreme se vrlo malo znalo. Poslednji put o njemu se čulo kada je uhapšen na aerodromu u Sarajevu, 25. marta 2019. godine, po poternici Srbije, upravo zbog „ubistva na šinama“.
Izručen je našoj zemlji, ali je ubrzo pušten, jer je utvrđeno da je pravosnažno oslobođen optužbi.
– Posle nekoliko meseci u Beogradu se Kojiću izgubio svaki trag. U prvo vreme se mislilo da se opet sklonio, ali je onda njegov nestanak i zvanično prijavljen. Stizale su informacije sa ulice da je ubijen. Sada su neki od optuženih pripadnika Belivukove i Miljkovićeve kriminalne grupe to i potvrdili. Opisali su da ga je Miljković namamio, a onda i otrovao. Ušao je živ u vikendicu u Ritopeku, ali nikada, poput ostalih žrtava, iz nje nije izašao.
Navodno, otrov je stavljen Kojiću u hranu. Kada je preminuo u stravičnim mukama, odlučili su da telo uklone tako što su i njega samleli, a ostatke bacili u Dunav.
– Motiv je vrlo nejasan kada je reč o likvidaciji Kojića. Zna se, međutim, bar prema onome što pričaju bliski saradnici ove grupe, da je „smrtnu presudu“ doneo Miljković, kao i u mnogim drugim slučajevima. Smatrao je da može da preuzme njegove poslove u oblasti građevinarstva, a iz nekog razloga je strahovao da bi mogao da im naudi kada je reč o ubistvu Miloševića, jer je jedini znao, pored Belivuka, sve detalje – navodi izvor.
