BEOGRAD – Analitičar Ivan Miletić ocenio je da je Samit BRIKS-a u Kazanju, koji se danas završava, imao uglavnom ekonomski karakter i da je pokazao da u svetu postoji protivteža u odnosu na grupu zemalja okupljenih u G7.
Miletić je za Tanjug rekao i da su pored odluka koje se odnose na ekonomiju bilo prisutno i pitanje Ukrajine, koje je, kako je rekao, izuzetno važno za Rusiju kao jednu od četiri vodeće zemlje osnivača BRIKS-a.
On smatra i da je učešće delegacije Srbije na samitu bilo važno zbog “diversifikacije” njenog ekonomskog portfolija, jer, kako je rekao, mi moramo da razumemo šta se dešava i među mnogoljudnim zemljama koje su okupljene u BRIKS-u.
“Neke od njih su prisutne kao investitori, da li se radi o Kini ili Indiji, a koje vide Srbiju kao investicionu destinaciju da bi ušle na tržište Evropske unije, tako da Srbija mora da razume koje su potrebe tih zemalja, da bi mogla da odgovori na njih”, objasnio je Miletić za Tanjug.
Kako je dodao, važno je da se bude za stolom, da se razgovara i da se čuje koje su potrebe tih zemalja u odnosu na ono što čujemo i što dolazi sa Zapada, naročite iz Evropske unije i zbog procesa pristupnih pregovora.
On je primetio i da su tonovi koji dolaze iz BRIKS-a drugačiji u odnosu na Brisel, a da Srbija mora da balansira jer je, kako je napomenuo, srpska ekonomija vezana i za jednu i za drugu stranu.
Na pitanje kako vidi prisustvo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša na samitu u Rusiji, Miletić kaže da su tu bile zemlje koje su stalne članice Saveta bezbednosti, pa je njegovo prisustvo bilo logično.
“Tu se radi i o zemljama kao što su Brazil i Indija koje su članice SB UN. Ne radi se o nekom političkom razjedinjavanju sveta, već o jednoj jasnoj konsolidaciji najvećih proizvođača fosilnih goriva, kao što su Saudijska Arabija ili Brazil, jer one žele da utiču i na globalnu energetsku tranziciju, pošto to utiče direktno na njihove ekonomije. Tako da je važno da i Gutereš bude tu, jer su to neka pitanja o kojima se odlučuje i na nivou UN”, rekao je Miletić.
On je naveo da je svet sada drugačiji i da su samim tim i potrebe tih ekonomija mnogo veće.
Kako kaže, ne treba zaboraviti da se radi o zemljama koje su među deset najvećih proizvođača fosilnih goriva, što ih je i objedinilo u sam BRIKS i da je ovim zemljama izuzeto važno da očuvaju svoju ekonomsku održivost.
On je ocenio da je na skupu bio izražen ekonomski aspekt, jer se videlo na koji način zapadne sankcije uvedene Rusiji utiču na uspostavljanje alternativnog sistema plaćanja između zemalja i odvajanje od američkog dolara.
Miletić je podsetio da je odluka o američkom dolaru kao sistemu plaćanja i rezervnoj valuti doneta nakon Drugog svetskog rata, kada su, kako je rekao, mnoge ove zemlje bile ili kolonije, ili su prolazile kroz neke unutrašnje političke turbulencije, kao na primer Kina koja imala građanski rat.
Samit organizacije BRIKS koji je počeo 22. oktobra u Kazanju završava se danas, a na njemu učestvuju predstavnici 36 zemalja, kao i šest međunarodnih organizacija.
Grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine.
Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao unopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati.
