BEOGRAD – Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da Vlada Srbije ne odustaje od energetske i zelene tranzicije, već smatra da bi taj proces trebalo da se ojača i ubrza.
– Zelena agenda nije omča oko vrata, kako često može da se čuje u javnosti. Zelena agenda je način, ključ, model prevazilaženja problema i jedan potpuno novi izvor energetske i nacionalne moći naše zemlje, rekla je ona na obeležavanju početka projekta “Podrška nacionalno određenom doprinosu prema sporazumu iz Pariza u cilju postizanja neto-nultih emisija i klimatski otpornog razvoja”.
Taj projekat pokreće UNDP u partnerstvu s ministarstvima zaštite životne sredine i rudarstva i energetike uz finansijsku podršku vlade Japana.
U pitanju je projekat kojim se podržava energetka tranzicija Srbije i ostvarivanje ciljeva zelene agende.
MIhajlovićeva je dodala da se srpska vlada kada je formirana pre dve godine opredelila za zelenu agendu i borbu protiv klimatskih promena.
– Mi od procesa tranzicije ne odustajemo. Mislimo da on treba još više da se ubrza i ojača. Mnoge zemlje EU su već daleko odmakle. Mi smo negde na početku, ali bez obzira na to pokazali smo da hoćemo da se borimo i da napravimo važne korake kako bismo mogli uopšte da pricamo o dekarbonizaciji i pravednoj energetskoj tranziciji, izjavila je Mihajlovićeva.
Istakla je da energetska tranzicija ide zajedno sa zaštitom životne srediine i podsetila na set zakona koji su usvojeni na predlog dva ministarstava u oblasti energetike i zaštite životne sredine.
– Mislim da će do kraja ove godine Srbija imati, posle javne rasprave, Nacionalni plan za klimu i energetiku i Strategiju razvoja energetike do 2050. godine, najavila je ministarka energetike.
Mihajlovićeva je rekla kako se svi moraju upoznati kako da se sprovede zelena tranzicija i kako da se investira u kapacitete koji mogu da nam pomognu u tome.
– To podrazumeva mnogo rada i izlazak iiz mnogih prljavih tehnologija, iz onih izvora energije koje nam donose velike emisije sumpordioksida i ugljendioksida, ali u isto vreme pokretanje nekih drugih tehnologija i kapaciteta koji nam donese čist vazduh, reke i zemljište za generacije koje su pred nama, istakla je Mihajlovićeva.
Ona je navela da ta tranzicija mora biti pravedna, kako ni jedan građanin ne bi trpeo, već da mu ona omogući nova zaposlenje i viši životni standard.
Dodala je da će se na tome raditi zajedno sa UNDP-om i Vladom Japana.
Vlada Japana će prelazak Srbije na čiste izvore energije i zeleno poslovanje podržati sa million dolara.
Vođa tima za vitalni razvoj UNDP-ja Žarko Petrović je rekao da će projekat podržati pravednu energetsku traniziciju, što znači da u procesu napuštanja fosilnih goriva neće biti gubitnika i naglasio da će pomoć u tome pružiti japanski biznis koji će preneti znanja i tehnologije.
Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Sandra Dokić rekla je da klimatska i energetska politika u Srbiji moraju da budu usklađene na svim nivoima, a ekonomski rast i razvoj treba da prati zaštitu životne sredine.
– Tranzicija ka niskougljeničkom društvu mora da bude pravedna, jer će imati značajne efekte ne samo na industriju, nego i na pojedince i čitavo društvo. Zato treba uspostaviti otvoren dijalog sa svima kojih će se ova tranzicija ticati. Zato su nam važni projekti koji nam u tome pomažu, kako zelena tranzicija EU za Zapadni Balkan, tako i ova pomoć Japana, rekla je Dokićeva.
Ambasador Japana Takahiko Kacumata ocenio je da prioriteti zelene tranzicije traba da budu model održivog prelaska na dekarbonizaciju i da se Srbiji pruži pomoć u inovativnim poslovnim modelima i investicijama u zelene tehnologije, radi prelaska na zelenu ekonomiju.
Naveo je da je Japan posvećen investicijma u čiste tehnologije i da ovaj projekat podržava i ekonomske reforme zemalja Blakana u procesu njihovog pitstupanja EU.
– Vreme je da Japan i Srbija sarađuju na izazovnoj agendi dekarbonizacije i nadam se da ćemo otvoriti novu stranicu saradnje dve zemlje, rekao je ambasador Kacumata.
Stalni predstavnik UNDP-ja u Srbiji Fransin Pikap ocenila je da borba za čcitije izvore energije na ovom prostoru ima tri aspekta.
Prvi je da klimatske promene ugrožavaju proizvodnju hrane i snabdevanje vodom u ovom region, drugi da je ugrožavnje rasta sepske ekonimije, jer postaje nekonkurentna na svom glavnom tržištu u EU zbog korišćenja energije iz fosilnih goriva ima visok “ugljeničcni otisak” na koji se placahju takse u Evropi.
– Treći izazov je snabdevanje energijom što može da ugrozi ekonomiju. Ova tranzicija neće biti laka, jer preko 70 odsto energije dolazi iz fosilnih goriva, a takva energetika zapošljava 25.000 ljudi samo u sektoru snabdevanja strujom, što znači da im treba prekvalifikacija. Zelena tranczicija je vitalna za društvo, ali može doneti problem za industriju koja zavisi od uglja i zato tranzicija mora biti pravedna i planirana i da ukljluči sve koji će učestvovati u njoj, rekla je Pikapova.
Naglasila je da proceš prelaska na čiste energije mora osigurati da neće imati negativan uticaj na siromašnije slojeve društva, a svrha ovog projekta je da upravo to obezbedi.
Pikapova je objasnila da to znači primenu koraka koji će podrazumevati dokvalicifikacije radne snage i ekonomsku diverzifikacije.
Objasnila je da to podrazumeva ulaganje u različite vrste biznisa poput trgovine, turizma i zelenu ekonomiju.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
