JABUKOVAC – “Za prve komšije stalno pita, a on ih je ubio”
Pusto selo, oblepljeno umrlicama starim i po nekoliko godina, gde se jedva čuje srpski jezik, a vlaški odjekuje, mesto je jednog od najmasovnijih ubistava u Srbiji koje je Crni Kole tog 27. jula 2007. godine svojim krvavim pohodom zavio u crno, Jabukovac.
Na putu do svog cilja, da ubije ženu koja je na njega bacila crnu magiju, tada tridesetdevetogodišnji Nikola Radosavljević ubio je devetoro i ranio dvoje ljudi, svojih komšija i bliskih prijatelja. Zato je dobio i nadimak – Crni Kole.
Vrele letnje dane žitelji Srbije tada su provodili prikovani za male ekrane i netremice gledali šta je Nikola uradio. U kadru je bio čovek krvavog lica, mlad i potpuno sed. Prikazan je snimak njegovog hapšenja, kao u nekom filmu strave i užasa, negde oko ponoći na seoskom groblju.
Pomračenog uma i iste takve budućnosti, Nikola je ubio Veljka Đorđevića (59), njegovu taštu Marinu Kutkuregović (70) i Veljkovog sina Dragana Đorđevića (22), Draginji (55) i Branislava (57) Borongića, Srđana Bađikića (15), Branislava Badejevića (30), Persu Banković (37) i Aniku Čogić. Neverovatnu sreću imali su tada Siniša Bađikić (38), otac ubijenog dečaka Srđana, i Vanuca Badejević (70), koji su teško ranjeni.
Reporteri portala 24sedam uverili su se da strah od ovakvih zločina, osvete i same pomisli na ono što se dogodilo kobnog julskog dana ne jenjava ni posle 15 godina. Mnogi su se odselili da bi pobegli od nesreće, a oni koji su ostali kažu da nema dana da ne pomisle na jeziva ubistva. A pogotovo je sve bolno Siniši Badžikiću koji je masakr preživeo, ali izgubio sina.
– Sin mu je imao 15 godina, ej, pa ko to može da zaboravi. Oni su se odselili, ali dođu svake godine jer im je dete ovde sahranjeno, inače mislim da bi selo i na mapi precrtali. Znam da Nikolina deca strahuju od osvete porodice ubijenog dečaka, ali i porodice mlade Perse. Međutim, ti ljudi nikada decu ne bi povredili – kaže za 24sedam meštanin Jabukovca.
Kako je objasnio, Nikolino dvoje dece i žena sada žive u Austriji i nikada nisu došli u Jabukovac posle zločina.
– Ne smeju oni da se vrate, čuo sam da ih čuva policija i ovde i tamo, bar je bilo tako – kaže on.
Naš sagovornik objašnjava i da je tada živeo u inostranstvu i da se vratio u Jabukovac baš nekoliko dana pre zločina.
– Sreća je što smo imali plac u okolini. Decu sam sakrio u jednoj obližnjoj napuštenoj kući kad sam čuo šta se desilo. Tri dana sam ih krio tamo, nisam znao ništa, samo sam čekao da prođe – objašnjava.
– Za sve koji su ga poznavali to je bio neverovatan šok. On je bio najbolji čovek, najbolji vojnik, majstor, otac, sin, muž i komšija. Nikakvih naznaka nije bilo, išao je u Beograd na terapije kad je jednom napravio problem u autobusu dve godine pre zločina. Međitim, nikada posle toga, a i to je bilo sitno. Selo je pričalo, ali svi smo voleli da ga vidimo i popričamo sa njim, nema kome u selu nije pomogao. Nije bilo važno što je jednom napravio mali problem, nikome to, sem njemu, nije bilo na štetu – kaže on.
Dve godine kasnije, ipak, um mu se pomračio. Nešto je tog dana u Nikoli prepuklo, pa je prvo napao svoju ženu, tukao je, a zatim pokušao da se ubije skokom u bunar ispred kuće. Tada ga je spasao komšija, koji je kasnije pukom srećom preživeo.
– Ma nije mu žao što ga je spasao, kako da mu bude žao kad je mislio da spasava dobrog i poštenog čoveka. Onoga koga smo svi poznavali i voleli. Mislim da je u Nikoli proradila potisnuta psihička bolest, a ne crna magija, toga nema. Samo ono što je godinama možda pokušavao da onemogući da ispliva, odjednom je isplivalo – kaže naš sagovornik.
Ispred Nikoline kuće naišli smo na bunar i jedan pomoćni objekat zarastao u korov, ali kuća je lepa i očuvana. U njoj je živela samo njegova bolesna majka, koja posle zločina nije izašla dalje od kućnog dvorišta.
Ne seća se ubistava
– Mnogo je bolesna, pa i ne zna sad mnoge stvari, ali se sa sinom čuje svaki drugi dan. On je zove stalno, plače i jeca. Pita je: “Šta mi bi, majko, da to uradim?” Ali on se sad i ne seća da je počinio ubistva. Za prve komšije stalno pita, a on ih je ubio – kaže za 24sedam bliska prijateljica Nikoline majke.
Ona otkriva i da se Nikolina deca čuju sa njim, da su čak jednom i otišla da ga posete, ali u Jabukovac nisu smela da svrate.
– Teško im je da vide oca. Oni su bili maloletni kad se sve desilo. Sreća je da su dobro. Sin mu je pre nekoliko godina dobio dete i Nikola se sigurno obradovao. Eto, majka bi otišla da ga vidi, ali ne može. Bila su jednom deca, brat, ali inače retko ko ide – kaže ona-
– Jednom ga je obišao i bratanac čoveka kojeg je Nikola ubio. Ne znam šta mu je rekao, ali Nikola svima ponavlja da mu je žao i stalno plače. Tvrdi da je bio omađijan, a ja mu nekad i poverujem. Ko zna šta može da bude, ne znam kako to drugačije da objasnim. Kako, bre, normalan čovak tako preko noći poludi? Ima tu neke više sile – zaključuje sagovornica.
Meštani ipak kažu da Jabukovac želi sve da zaboravi i da sad počinje sezona veselja, svadbi i krštenja i da se ljudi iz inostranstva sve više vraćaju. Svima je najdraže što je Siniša Badžikić dobio sina i što će bar na neki način moći svoju bol da umanji. Strah i jeza su prisutni, ali su odličili da na njih ne obraćaju pažnju.
Ovaj nemili događaj bio je i inspiracija za ulogu u seriji “Crna svadba”, gde Nikolu glumi Slavko Štimac.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
