VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Biološki aktivna supstanca koju proizvode žlezde pčela radilica u svrhu ishrane pčelinjih larvi do trećeg dana starosti i matičnih larvi tokom svih 16 dana odrastanja matice u leglu je matični mleč. Matica je i jedina u košnici koja tokom celog razvoja i tokom čitavog života jede samo matični mleč i ništa drugo. Takva ishrana omogućuje joj ne samo da za jedan dan snese više jaja nego što je sama teška, već i da živi veoma dugo (dve do devet godina), dok pčela radilica živi svega oko mesec dana.
Sprovode se brojna istraživanja kako bi se utvrdilo kako sve to matični mleč omogućuje, a finansiraju ih uglavnom bogati ljudi koji bi da sebi produže život. Ono što je za sada dokazano jeste da su za te efekte definitivno direktno zaslužni biološki aktivni proteini u mleči. Drugim rečima, proteini matičnog mleča su jedini zaslužni za dug život matice, i to na način koji nema nikakve veze sa eventualnim stimulisanjem antioksidativnih gena, čega nema iako su naučnici upravo to očekivali. Naprotiv, dokazano je da kod matica sa starošću aktivnost antioksidativnih gena opada, dok kod pčela koje kratko žive to nije slučaj. Zato se pretpostavlja da je tim istraživanjem oborena teorija da je starost posledica oksidativnog stresa, ali nauka svakako nije crno-bela, istraživanja tek slede. U svakom slučaju, definitivno je sigurno da matica dugo živi, jer je jela samo matični mleč tokom čitavog života.
Matični mleč sadrži 15% proteina, a polovinu te količine čini samo jedan od njih, tzv. glavni protein matičnog mleča, ili rojalazin, koji je najviše i proučen. On ima imunostimulatorni efekat, odnosno povećava lučenje citokina u organizmu.
Rojalazina ima i u medu, ali svega 0,01%–0,02%, što je 375–750 puta manje, ali i tako mala količina u medu je dovoljna za održavanje imunskog sistema čoveka na zavidnom nivou aktivnosti. Kao dokaz za to naučnici navode fizičko uklanjanje proteina iz meda, te takav med nije dao navedene efekte u eksperimentima. Onda se može zamisliti kakve efekte na organizam ima sam matični mleč sa tako visokim nivoima biološki aktivnih proteina u odnosu na med. I u svežem polenu i pergi nalazi se još veća količina matičnog mleča nego u medu.
Problem sa svim proteinima matičnog mleča je u tome što se brzo razgrađuju na sobnoj temperaturi. Zato se mleč vadi iz matičnjaka (ćelije saća u kojima se gaje matice i u kojima se larve matica hrane isključivo matičnim mlečom) i to u trenutku kada ga ima u najvećoj količini. U proseku, iz pet matičnjaka se dobija jedan gram mleča.
Odmah po vađenju, matični mleč se smešta u staklene bočice koje se hermetički zatvaraju i momentalno stavljaju u zamrzivač. Tako se može koristiti do nekoliko meseci, a nakon toga izgubi veći deo svoje vrednosti. On je zapravo gubi svaki dan pomalo. Što je temperatura čuvanja viša, to se proteini brže razgrađuju. Mešanje mleča sa medom nije dobro, jer će mleč na taj način izgubiti znatan deo svoje vrednosti. Jedini ispravan način je neprestano ga držati u zamrzivaču, otvoriti zamrzivač u trenutku konzumiranja, uzeti odgovarajuću količinu, i vratiti bočicu u zamrzivač do naredne upotrebe.
Matični mleč ima izuzetno jaka antivirusna, antigljivična i antibakterijska svojstva, a u Japanu je dokazano i snažno povoljno delovanje na povišen krvni pritisak. Dobro je što ima i antialergijska svojstva, te je pojava eventualne alergije na matični mleč izuzetno retka.
Preporučuje se da zdrave osobe najmanje jednom (do dva) puta dnevno konzumiraju 200 mg matičnog mleča, što je sadržaj mleča u jednom matičnjaku. To je otprilike količina mleča koja staje u one najmanje kašičice prečnika 5-6 mm. U terapijske svrhe koriste se mnogo veće doze, jedan do dva grama dnevno, pa i više (podeljeno u što veći broj doza, a najmanje dve), i do 60 g dnevno po osobi kod nekih stanja.
Kada se matični mleč stavi u usta, treba ga toliko dugo držati u ustima (truditi se ispod jezika) dok god se on ne rastopi, te bukvalno sam sklizne u želudac. Mnoge korisne materije iz njega će se tako apsorbovati već kroz podjezične krvne sudove i otići direktno u krv, a isti način konzumiranja se preporučuje i za med iz istih razloga, samo što je količina biološki aktivnih materija u matičnom mleču mnogo veća.
Matični mleč ima mlečno-kiselkast prijatan ukus. To je zato što mleč ima albuminski karakter slično mleku, ali se radi o drugačijim, biološki aktivnim albuminima. Pored 15% proteina, sadrži i 7% masnih kiselina.
Matični mleč se ne preporučuje deci pre puberteta i osobama sa karcinomom (iako ima povoljno delovanje na karcinome, ima i negativno, te se naučnici do danas nisu složili oko toga koji efekti preovladavaju i da li je dobro za obolelog dozvoliti tu ”borbu”). Za obolele od karcinoma preporučuje se isključivo terapija propolisom.
U Tokiju postoji klinika koja propolisom postiže slične efekte kao i hemioterapijom, uz znatno bolji kvalitet života, ali se život u proseku ne produžava.
Dr med. Rodoljub Živadinović
SPOS, Beograd
Pročitajte još:
