Marković: Nema primera da se mala zemlja izdigla iz pepela kao Srbija

SRBIJA – Istoričar Predrag Marković izjavio je da skoro da nema primera da je neka mala zemlja doživela takav udarac i da se tako izdigla iz pepela kao mala Srbija od 1914. do 1918. godine.

Marković je za Tanjug, povodom Dana primirja, koji se danas obeležava u znak sećanja na 11. novembar 1918., kada su sile Antante sa Nemačkom potpisale primirje i time okončale Prvi svetski rat, istakao de je u tom ratu jedan mali narod, kao srpski, odigrao tako veliku ulogu u svetskoj istoriji. Bila je to, kako Marković naglašava, neverovatna pobeda srpskog naroda.

“Izgubili smo i povratili državu u tom ratu, uspeli smo da sačuvamo državnost u danima kada je zemlja bila okupirana, da svojim junačkim pobedama budemo ravnopravna savezica i da novo vreme dočekamo sa tri puta većom državom nego pre rata”, kazao je Marković. Dodao je da Srbija, u znak sećanja na žrtvu i ulogu srpskog naroda, ima dva praznika vezana za Prvi svetski rat.

“Prvi je Dan zastave i narodnog jedinstva – 15. septembar, a drugi Dan primirja, koji nas posebno vezuje za velike zapadne saveznike”, naveo je on i dodao da se Dan primirja slavi u većini zemalja koje su bile saveznici u Velikom ratu.

Povodom praznika koji obeležavaju i Kanađani, Australijanci, Britanci i ostale zemlje Komonvelta, Marković je podsetio da se u nekim zemljama taj praznik zove Dan veterana i da se organizuju parade u kojima učestvuju veterani svih ratova.
Podsetio je da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u Parizu prisustvovali Mirovnom forumu, koji se povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu održava 10. i 11. novembra.
“To je praznik koji nas vezuje sa zapadnim zemljama, a ove godine deo državnog vrha je u Parizu. Ostaje da se nadamo da će nas Francuska voleti kao što nas je volela kada smo zajedno pobedili u Prvom svetskom ratu”, naveo je Marković.
Ukazao je da je značaj potpisivanja sporazuma o primirju očigledan.
“Naravno, ratovi imaju svoje nastavke i Hitler je, kada je 1940. ponizio Francusku, insistirao da se preda u istom tom vagonu (u Kompijenu), u kojem je Nemačka 22 godine ranije potpisala svoju kapitulaciju”, naveo je Marković i naglasio da je simbolika tog potpisivanja bila očigledno velika i dugoročna.
Posledice Prvog svetskog rata, uzimajući u obzir veličinu zemlje i brojnost populacije, bile su najtragičnije po Srbiju, a procenjuje se da je stradalo više od 1, 24 miliona ljudi, odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.
Primirjem potpisanim pre 105 godina, u Francuskoj, obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke, a Danom primirja u svetu se obeležava i završetak najrazornijeg rata koji je istorija do tada zabeležila.
Nemačkom pristanku na primirje, čime je rat okončan, prethodile su kapitulacije nemačkih saveznika – Bugarske, Turske, Austrougarske.
Primirje je zatim obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Pročitajte još:

Natalijina ramonda, cvet feniks, simbol srpskog naroda

Natalijina ramonda – cvet koji se nosi kao zvaničan simbol primirja – govori o srpskom narodu, iskušenjima koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije. Dan kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, Srbija od 2012. godine obeležava kao državni praznik, a određen je i amblem – dve zelene trake i jedan ljubičasti cvet sa pet latica. Natalijina ramonda je biljka višestruke simbolike za srpski narod. Ta zaštićena vrsta poznata je i kao “cvet feniks” i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prolazio. Biolozi kažu da je Natalijina ramonda […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.