Marko Čadež: U Srbiji neće biti gladi, imamo dovoljno rezervi osnovnih životnih namirnica!

BEOGRAD – Građani Srbije nemaju razloga za strah da hrane neće biti dovoljno. Ovo tvrdi predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. On  objašnjava da ukidanje zabrane izvoza žitarica, brašna i ulja neće izazvati poremećaje na domaćem tržištu.

– Naprotiv, izvoz viškova daje nam sigurnost na duže staze, ne samo za ovu već i za narednu godinu. Omogućava proizvođačima da viškove prodaju na stranom tržištu, i to po dobrim cenama, i zarade novac, kojim će finansirati naredne setve žita, a mlinarima i uljarima da obezbede kontinuitet u preradi – ističe Čadež i dodaje da Srbiji, za razliku od mnogih zemalja, ima tu sreću da iz sopstvene poljoprivredne proizvodnje i prateće prerade, kada se pokrije potrošnja domaćeg stanovništva i prehrambene industrije i osiguraju zalihe za neplanirane situacije, ostaju znatne količine za izvoz.

– Nije to situacija samo sa žitaricama već i drugim osnovnim životnim namirnicama, kao što su ulje i brašno. Čak i kada bi izvozne kvote bile veće od odobrenih, zbog čega je PKS od početka podržavao zahtev proizvođača za slobodni izvoz finalnih proizvoda, situacija bi bila povoljna. Utoliko pre što su zasejane i veće površine nego ranije i što smo na pragu, kako se procenjuje, bogatije žetve nego prethodnih godina.

Da li se tržište Rusije, na koje Srbija izvozi, stabilizovalo i kako trenutno izgleda razmena proizvoda sa ovom zemljom?

– U poslednje dve nedelje stabilizovala se samo rublja, vratila se na nivo pre ukrajinske krize, što nije nebitno za konkurentost naših proizvoda na tamošnjem tržištu. Inače, trgovina s Rusijom za sada se odvija, ali otežano, pre svega zbog problema s transportom i uz neizvesnost kako će se situacija dalje razvijati. Već prvog meseca nakon izbijanja rata u Ukrajini vrednost našeg izvoza u Rusiju smanjena je za četvrtinu, a izvezene količine za 38 odsto u odnosu na mart prošle godine. Drumski prevoz robe znatno je skuplji – 70 do 100 odsto u odnosu na početak godine, a za neke proizvode i više. Roba do ruskih kupaca putuje dvostruko duže nego ranije – i po mesec dana, uz stalnu promenu ruta i veliku neizvesnost šta kamione očekuje na graničnim prelazima iz EU ka Rusiji i Belorusiji, na kojima se zadržavaju i po sedam do deset dana. Iako platni promet za sada funkcioniše, često usporeno zbog pojačanih kontrola, sa svakim novim paketom sankcija EU sve je više i ruskih banaka isključenih iz SWIFT. Zbog nemogućnosti osiguranja robe pri transportu, potencijalnih teškoća u naplati kompanijama i rizika od pogoršanja uslova trgovine, savetujemo maksimalni oprez prilikom izvoza, posebno većih količina robe.

Srbija pregovara s dva automobilska giganta

Pominjala se mogućnost dolaska auto-giganta u Srbiju. Da li je to još u igri?

– Ništa bolje ne bi moglo da nam se dogodi od potvrde najavljenog ulaganja jednog od dva automobilska giganta s kojima Srbija pregovora. To bi bila sjajna vest i u mnogo srećnija i bezbrižnija vremena. Kao što je „Stelantisova” odluka da ovde investira, proizvodi i odavde izvozi električne automobile veoma važna ne samo za kragujevačku fabriku, zaposlene u njoj i firme dobavljače. Ta odluka je značajna za budućnost srpske industrije, i to na novim temeljima. Srbija izvesno postaje jedan od evropskih tehnoloških habova, centara novog talasa u automobilskoj industriji zasnovanog na najsavremenijim tehnologijama, u skladu sa svetskim trendom prelaska na proizvodnju i korišćenje električnih vozila, za kojima raste tražnja.

Da li Srbiji preti povlačenje stranih investitora ukoliko ne uvede sankcije Rusiji? Jesu li su to samo pretnje ili ima i konkretnih najava?

– Što se međunarodne poslovne zajednice tiče, tokom pandemije i dodatno s početkom ukrajinske krize, zbog prekida u lancima snabdevanja i potrebe za približavanjem proizvodnje i osiguranjem nabavki, čak je povećano interesovanje za ulaganjima i posebno za dobavljačima iz Srbije i regiona. U poslednja dva meseca u Srbiji je, recimo, počela ranije najavljena izgradnja fabrika nemačkih kompanija „Bicerba” i „Vaker Nojson”, mađarske UBM grupe, turskog „Erenlija”, a „Stelantis grupacija”, koja objedinjuje kapacitete „Fijat Krajslera” i PCA, potpisala je s Vladom ugovor o investiciji u proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu. Država trenutno pregovara sa 86 investitora, čiji bi projekti doneli otvaranje oko 50.000 novih radnih mesta. Kada je o reč o očekivanju, porukama ili pritiscima, ma kako ih nazvali, da Srbija uvede sankcije Rusiji, oni, kada dolaze, stižu iz drugih krugova – diplomatskih ili političkih – i upućeni su državnim institucijama, odnosno donosiocima političkih odluka. Političari su ti koji odlučuju, sagledavaju posledice i jednih i drugih odluka, uvažavajući, između ostalog, i potrebe privrede i ekonomske činjenice. A činjenica je da je srpska privreda najdirektnije oslonjena, pre svega, na Evropsku uniju. Oko dve trećine ukupne spoljnotrogovinske razmene sa svetom obavljamo sa EU, isto toliko izvoza plasiramo na njenom tržištu, a s partnerima iz zemalja članica posluje gotovo 24.000 kompanija, u kojima je zaposleno bezmalo 900.000 ljudi i na čijim poslovima su angažovani dobavljači, farmeri, kooperanti sa još stotine hiljada zaposlenih.ž

O energetskom sektoru

Nakon havarije u decembru, EPS se postepeno vraća u normalu

Energetski sektor je pretrpeo nekoliko udara, zbog čega je Srbija bila prinuđena da uvozi struju. Da li ćemo naredne zime imati dovoljno električne energije iz domaće proizvodnje ili ćemo opet morati da je uvozimo?

– Prema informacijama kojima Komora raspolaže, „Elektroprivreda Srbije”, nakon havarije u decembru, intenzivno radi na uspostavljanju redovnog režima, podižu se kapaciteti za proizvodnju lignita, ugovoren je uvoz određenih količina uglja, a termoenergetski kapaciteti se planski vraćaju na mrežu. Međutim, da li ćemo i koliko struje uvoziti naredne zime, u ovom trenutku je teško pretpostaviti. Letnja potrošnja prethodnih godina dostigla je nivo iz zimskih meseci, a naredne zime zavisiće i delom i od odnosa cene gasa, mazuta i struje. Ako gas bude znatno skuplji od struje, postoji opasnost od veće potrošnje električne energije i samim tim potrebe i za uvozom struje. Ono što je izvesno, cena struje više se nikada neće vratiti na nivo pre pandemije. Sadašnja kontrolisana, koja za privredu iznosi 75 evra po megavat-satu, u situaciji kada na berzi premašuje i 300 evra, teško je održiva, ali se do 30. juna mora pronaći prihvatljivo rešenje da bi se izbegao udar kakav kompanije ne bi mogle da izdrže, kako bi privreda mogla da plaća, a EPS da proizvodi i uredno snabdeva potrošače.
Nemačka je glavni trgovinski partner Srbije u EU. Da li su se odnosi s Nemačkom promenili posle promene vlasti, nakon što se povukla Angela Merkel, s kojom je predsednik Vučić imao izuzetne odnose?

– Nemačka ostaje naš najvažniji ekonomski partner u svetu, glavni po ukupnoj razmeni, prvo izvozno tržište i najveći investitor po broju realizovanih projekata. U Srbiji danas posluje oko hiljadu kompanija s nemačkim kapitalom. Nemačko – srpska bilateralna saradnja, i politička i privredna, intenzivirana je i dostigla svoj maksimum u vreme mandata kancelarke Merkel. Njen odlazak sam po sebi predstavljao je veliku promenu i na nemačkoj i na međunarodnoj političkoj sceni, gde je bila neprikosnoveni autoritet, ali ne treba zaboraviti da je Nemačka najsnažnija evropska ekonomija s jasnim ekonomskim kursom i jakim institucijama. Uz to, srpsko-nemački ekonomski odnosi već su ušli u zrelu fazu, tako da u godinama pred nama, verujem, mogu samo da jačaju. Dokaz za to je i ovonedeljni razgovor predsednika Vučića s novim kancelarom Olafom Šolcem, koji je potvrdio značaj i želju za jačanje ekonomske saradnje sa Srbijom i što je veoma važno – otvorenu podršku Nemačke regionalnim i evropskim integracijama Srbije i zapadnog Balkana.

Predstoji nam obnavljanje ugovora s Rusijom o nabavci gasa. Kakva su vaša očekivanja?

– Jasno je da naredna zima, što se energetike tiče, neće biti nimalo laka i da državi predstoje ozbiljni pregovori do novog ugovora za gas. Verujem da će nam oni doneti najpovoljniji mogući aranžman u postojećim okolnostima.

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.