Peče se na Badnje veče, a lomi se i deli ukućanima na Božić, nakon ručka. Sam naziv „čest” znači deo, sreća, i povezan je sa verovanjem da česnica donosi blagostanje i rodnu godinu. U nju se stavlja novčić koji simbolizuje bogatstvo i sreću, a čuva se na ikoni do sledećeg Božića.
Istorijski gledano, običaj pravljenja slatkog kolača umesto slavskog kolača potiče još iz doba Marije Terezije, piše u knjizi „Obredni običajni hleb u Vojvodini“ Dimitrija Vujadinovića. Kako bi suzbila raskošna slavlja kod Srba uvela je porez na sečenje slavskog kolača. Srpski narod, ili bolje rečeno, domaćice su odgovorile na sebi svojstven način — prestale su da mese slavski kolač, čime su izbegli plaćanje poreza, ali su očuvali simboliku kroz česnicu. Česnica je služena isečena na komade, i zbog toga se na nju nije mogao primenjivati porez. Ovaj običaj i danas živi kao deo božićne tradicije u Vojvodini i deo je istorije ovog dela Evrope.
U Vojvodini je česnica više od hleba — ona je sećanje na otpornost, veru i slatku želju za boljom godinom.
Recept za slatku česnicu:
Sastojci:
500 grama oraha
200 grama rogača
200 ml kisele vode
pakovanje kora za pitu
malo ulja i po ukusu šećer ili med
200 grama suvog grožđa
Priprema:
Kore se ređaju u pleh i premazuju uljem i posipaju se šećerom ili medom, zavisi od toga šta porodica više voli. Med je tradicionalniji sastojak i ima simboliku – donosi slast u novu godinu. Zatim se dodaje rogač i orasi. Ređa se naredna kora koja se posipa suvim grožđem i zatim postupak ide ispočetka. Negde, tokom ređanja, postavite i dinar (ili zlatnik). Kada se završi ređanje svih sastojaka i postavi poslednja kora, ona se prelijte kiselom vodom i šećerom tako da kora upije slatkoću i ne bude suva dok se peče. Ovako pripremljena česnica nalik je na baklavu.
Prijatno!
