NOVI BEČEJ – Bračni par Marija i Aleksandar Kasaš iz Novog Bečeja, imaju kolekciju od preko hiljadu čajnika. Iako su planirali da njima popune nekoliko polica, danas čajnici krase celu kuću.
Sve je počelo od čajnika koji je deda Marije Kasaš dobio za najviše prodatih krema za obuću za 1936. godinu. Taj čajnik je od tada u njenoj porodici da bi kasnije Marija i njen suprug Aleksandar nastavili da kupuju čajnike na različitim mestima. Najčešće na novosadskoj Najlon pijaci.
“Sada kolekcija broji preko 1.000 čajnika. Gledamo da budu kompletirani, da imaju poklopac – to je najvažnije, posle može da ima za mleko, šećer posudu, šoljicu, neki imaju i više šolja… Da to bude cenjeniji komplet”, kaže Marija.
U početku su planirali da čajnicima popune nekoliko polica, ali sada se oni nalaze u svakoj prostoriji njihove kuće. Dok nisu napravili više polica, držali su ih upakovane, sada su svi izloženi.
“Svaki čajnik ima oznaku – državu, fabriku, čak ti koji su cenjeniji imaju i potpis umetnika koji ga je radio. Peku se na 1200 do 1400 stepeni pa se onda radi na njima. Baš su me pitali zašto su beli – beli je divan, proziran porcelan. Marko Polo mu je dao ime, porcelanu uopšte, jer je rekao da ga podseća na unutrašnjost školjke, kao sedef je. Tako i ja volim da kažem, da su lepi, beli, sjajni”, dodaje vlasnica neobične kolekcije iz Novog Bečeja.
Marija Kasaš, inače diplomirani inženjer tehnologije u penziji kaže da nemaju dva ista čajnika, razlikuju se bar po nekom detalju. Njen suprug je svaki fotografisao pa je tako ostao zabeležen i petstoti po redu.
Za održavanje je potrebno mnogo truda, volje i radna akcija, za šta je zadužen uglavnom njen suprug, profesor doktor Aleksandar Kasaš, koji je radio kao profesor istorije na novosadskom Filozofskom fakultetu. On ima i preko 200 slika, najviše novobečejskih slikara, koje sakuplja dvadesetak godina.
Ovaj bračni par i dalje kupuje čajnike, na pijacama, vašarima, u antikvarnicama. Cene su različite, od 50 do nekoliko hiljada dinara.
