U susret novoj takmičarskoj godini
Kao što smo najavili, naš sajt će ubuduće biti mesto na kom ćete najpre moći da se informišete o osnovnim stvarima vezanim za američki fudbal, sa fokusom na NFL, kasnije i da ispratite sezonu koja će biti započeta 7. septembra.
Pa da počnemo. Koje su to osnovne stvari koje treba znati kada “upalite” jedan meč američkog fudbala, ili precizno NFL-a, kao logično kolevke ovog sporta? Mnogima koji su dobro upućeni i redovni prate dešavanja ovaj tekst će biti smešan, međutim drugima bi izuzetno mogao da znači i na pravi način im posluži kao uvod u nešto što će ubuduće pratiti sa većom ili manjom pažnjom.
Teren
Na prvom mestu govorićemo o igralištu. Teren se sastoji od ukupno 100 jardi plus dve end zone od po deset jardi. Širina iznosi 53,3 jardi. Jedan jard jednak je dužini od 0,914 metara, tako da se može reći da je otprilike veličina jednaka fudbalskom terenu, u zavisnosti da li računamo ili ne end zone.
Na svakih deset jardi nalaze se brojčane oznake, dok je teren ispresecan i sa linijama koje označavaju svakih pet jardi, ali i svaki pojedinačni jard (heš oznake). Prvi podatak biće nam značajan nešto kasnije, kada budemo objašnjavali cilj igre.
End zona je mesto u kojem se postižu tačdauni, sejftiji, konverzije za dva poena i mesto na kojem se događa takozvani tačbek. Svaki od ovih pojmova ćemo obraditi u posebnom tekstu. I sa jedne i sa druge strane njeni uglovi su označeni narandžastim stubovima.
Na takozvanoj end liniji sa obe strane nalazi se gol, koji služi za postizanje fild gola ili dodatnog poena nakon tačdauna. Horizontalni stub je na visini od tri metra i prema pravilima NFL-a mora biti žute boje, osim u posebnim prilikama. Takođe, u najjačoj ligi sveta traka mora biti zakačena na vrhu gola kako bi se merila brzina i pravac vetra.
Igrači i pozicije
Nećemo se ovim detaljno baviti jer ćemo kroz većinu bitnih stvari proći posebno, ali neke osnove treba pomenuti.
Na terenu se, baš kao i u “običnom” fudbalu, nalazi ukupno 22 igrača, po 11 sa obe strane. Broj izmena je neograničen i one se vrše u situacijama takozvane “mrtve lopte”.
Generalno, roster NFL ekipe broji 53 igrača uz dva dodatna trening igrača. Sastav je podeljen na ofanzivu i defanzivu, kao i na specijalnu ekipu, sastavljenu od tri igrača zaduženih za bilo šta u vezi sa kikom.
Sledstveno tome, dok je jednom timu na terenu napad, ili specijalni tim, druga ekipa se brani, pa tako klubovi imaju posebne igrače za ta dva segmenta igre.
Ofanziva svake ekipe sastoji se od kvoterbeka, najbitnijeg igrača u ofanzivi koji prima loptu pre početka napada i kojem je glavni cilj da doda loptu svojim saigračima, posebno vajd risiverima, raning bekovima ili tajt endu, igračima najčešće zaduženim za postizanje tačdauna. Osim njih, ofanzivna linija sastavljena je od centra, ofanzivnih bekova i ofanzivnog tekla ima zadatak da odbrani kvoterbeka od napada protivničke defanzive.
Defanziva jednog tima sastavljena je od defanzivne linije (defanzivni tekl i defanzivni end) zaduženih za napad na kvoterbeka, defanzivnih lajnbekera sa brojnim zadacima i defanzivnih bekova, popularnih sekonderija, koji uglavnom brane dodavanja.
Osnovna pravila
Jedna NFL utakmica odnosno standardnan meč američkog fudbala traje ukupno sat vremena i podeljena je na četiri jednaka perioda od 15 minuta. Satom upravlja sudija i on zaustavlja vreme u slučaju nekompletnog dodavanja, ako lopta napusti teren ili tajmauta (bilo sudijskog, medijskog ili timskog). Dodaćemo da obe ekipe imaju po tri tajmauta po poluvremenu na raspolaganju i njima je potrebno vrlo vešto baratati.
Sudija poseduje i dodatni sat za igru koji se postavlja na 40 sekundi, koliko je dozvoljeno da prođe od kraja prošle “igre” do početka nove kako bi se postiglo tečno kretanje utakmice, dok je u nekim slučajevima ovaj sat podešen i na 25 sekundi. Ekipe menjaju strane na kraju prve i treće četvrtine, dok je velika pauza rezervisana za kraj druge deonice.
Pravila u vezi sa produžecima razlikuju se u zavisnosti da li je u pitanju regularni deo sezone ili plej-of. U regularnom delu se igra dodatnih deset minuta i meč može biti završen nerešenim rezultatom, dok u postsezoni ne postoji klasična vremenska odrednica i utakmica može biti odlučena već u drugom posedu, ali i o tome će biti posebno reči.
Vrlo logično, kao i u bilo kom drugom sportu, glavni cilj igre je postići više poena u odnosu na protivnika i to se može postići na nekoliko različitih načina – tačdaunom i ekstra poenom ili konverzijom za dva, fild golom ili sejftijem.
Meč ili novi napad počinju izvođenjem lopte (baš kao i na početku drugog poluvremena i nakon svakog poentiranja uključujući sejfti) i u zavisnosti gde lopta završi protivnička ekipa započinje svoj napad. Mesto sa kog ofanziva započinje svaki atak odnosno svaki naredni pokušaj za osvajanje jardi naziva se linija skrimidža.
Jedanaest igrača napadačkog dela tima zatim kreće sa te određene pozicije u pohod na osvajanje poena. Ofanziva ima četiri pokušaja da pređe deset jardi i ukoliko ne uspe u svojoj nameri lopta se dodeljuje protivničkom timu sa mesta gde je ofanzivac oboren prilikom četvrtog pokušaja. Svako obaranje se naziva daun pa tako prevedeno na jezik američkog fudbala na raspolaganju za prelazak svakih dese jardi i osvajanje novog prvog dauna imate četiri pokušaja.
Ukoliko ekipa proceni da ne može stići dovoljno daleko ili iz bilo kakvih taktičkih razloga ne želi da proba da izvuče novi prvi daun iz četvrtog pokušaja mogu ili da pokušaju fild golom da dođu do tri poena, ili da pantom (ispucavanjem iz ruke) pošalju loptu što dalje od sopstvene end zone kako ne bi rizikovali potencijalni četvrti daun. Fild gol se smatra uspešnim ako lopta prilikom udarca kikera prođe kroz gol.
Drugi način uobičajenog postizanja poena je tačdaun, i on se smatra uspešnim ukoliko je ofanzivac sa loptom ušao u protivničku end zonu tokom jednog od četiri pokušaja za osvajanje deset jardi. Tačdaun vredi šest poena i najvredniji je u američkom fudbalu.
Nakon tačdauna ekipe obično traže dodatni poen tj. ekstra poen sa linije od 15 jardi udarcem identičnim kao kod pokušaja za fild gol. Druga opcija je konverzija za dva poena i ona je uspešna ukoliko neko od igrača iz ofanzive iz jednog pokušaja sa loptom uspe da uđe u protivničku end zonu. U slučaju promašaja ekstra poena ili nerealizovane konverzije, napad dobija samo poene osvojene tačdaunom.
I defanziva ima jako bitnu ulogu u celoj priči jer tokom bilo kog pokušaja osvajanja novog prvog dauna može doći do intersepšna, odnosno oduzimanja lopte protivniku dok je ona još uvek u vazduhu, ili fambla odnosno gubitka poseda od strane ofanzivca pre nego što je oboren. U oba slučaja nakon oduzeteog poseda protivnička defanziva može da pokuša da postigne tačdaun.
Još jedan način na koji ekipa može doći do dva poena je takozvani sejfti. Ukoliko je čovek koji ima loptu u posedu oboren u svojoj end zoni, naterean da izađe van terena ili je protivnička ofanziva napravila faul u sopstvenoj end zoni sejfti “stupa na snagu”.
Mnoga od ovih pravila imaju sopstvene začkoljice i dodatne uslove, ali o svemu tome ćemo imati i pojedinačne tekstove za one koji žele da znaju više. Ovo je za sada sasvim dovoljno, neko bi rekao i više od toga.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
