Mandela efekat je prvi put opisala blogerka Fiona Brum 2010. godine govoreći o svom iskustvu sa jedne konvencije.
Mandela efekat je pojava u kojoj velika grupa ljudi pogrešno zapamti isto iskustvo. Primera u svetskoj bližoj istoriji i pop kulturi je mnogo.
Ovaj efekat je prvi put opisala blogerka Fiona Brum 2010. godine govoreći o svom iskustvu sa jedne konvencije. Na toj konferenciji se susrela sa grupom ljudi sličnih sećanja koje je i ona imala. Prema njihovom sećanju, Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro je u zatvoru sredinom 80-ih godina.
Njeni sagovornici su tvdili da se živo sećaju vesti, novinskih naslova i isečaka, dok je jedna od učesnica konvencije tvrdila da je čak uživo pratila televizijski prenos sahrane i potresni govor Mandeline udovice.
Ništa od ovoga ne bi bilo čudno da je u trenutku u kom učesnici konferencije razgovaraju sa Fionom, Nelson Mendela nije živ.
Ovo nije jedini slučaj lažnog sećanja o smrti Nelsona Mandele. Milioni ljudi širom sveta potvrdili su sećanja Fione Brumi, a Mendelina smrt je zabeležena i u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji gde stoji da je Mendela preminuo 1991. godine, čak dvadeset i dve godine pre njegove prave smrti 2013. godine, prenosi City Magazine.
Kao primeri u svetu se navode mnogi detalji iz pop kulture, poput onog zapamćenog u kom veštica iz „Snežane i sedam patuljaka“ kaže: „Mirror, mirror on the wall“, iako to nikad nije rekla u crtanom filmu.
Još jedan primer je iz „Zvezdanih Ratova“ gde najpoznatija rečenica koju izgovara „Darth Vader“ su gotovo svi uneđeni da glasi “Luke, I am your father.” dok stvaran citat glasi “No, I am your father.”
Ili u filmu „Kad jaganjci utihnu“, mnogi smatraju da je prva rečenica čuvenog Hanibala Lektora „Hello, Klarice“, pa je zbog toga ova replika često bila meta parodija.
Međutim, Mandela efekat se ovde pojavljuje u punom sjaju. Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično, a insprektorku je pozdravio sa jednostavnim – dobro jutro.
Psiholozi objašnjavaju Mandela efekat kroz memoriju i uticaje društva – pogotovo lažno pamćenje. Ovo podrazumeva pogrešno prisećanje na događaje ili iskustva koja se nisu desila, ili izobličenje postojećih sećanja.
Podsvesno pravljenje izmišljenih ili pogrešno interpretiranih sećanja naziva se konfabulacija. To je dopunjavanje praznina u sećanju izmišljenim detaljima i fiktivnim epizodama odnosno pričanje izmišljenih, fantastičnih priča kao istinitih. U svakodnevnom životu konfabulacija je relativno česta.
Neka konfabulaciona sećanja imaju očiglednu relaciju sa stvarnim događajima iz prošlosti čoveka dok je druga teže povezati, jer mogu da sadrže elemente iz razgovora koji su vodili sa nekim, vesti koje su čuli na medijima ili pročitali u štampi, fantazijama koje su imali.
Ovakve osobe ne samo da veruju u svoja sećanja. već često i postupaju u skladu sa njima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
