Poljoprivrednici ne odustaju od ječma, uprkos sušnim godinama. Razlog tome je što ova ozima žitarica izbegava letnje vreline, čime garantuje stabilne prinose.
O značaju proizvodnje ječma za pivarsku industriju i druge namene, stručnjak na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Ljiljana Brbaklić govorila je za Radio Novi Sad.
– Možemo da kažemo da je oko 90 odsto površina već zasejano, što se tiče svih strnih žita, pa tako i ječma. Poljoprivredni proizvođači su navikli da se ječam seje nešto ranije u odnosu na pšenicu, a poslednjih nekoliko godina, s obzirom na vremenske prilike, setva ječma se pomerila za nekoliko dana u odnosu na standardne datume. To više nije početak oktobra, već se setva pomera na period od 10. do 25. oktobra. To su neki optimalni rokovi za setvu ječma, ali i drugih strnih žita, kao što su pšenica, ovas, raž i tritikale. Ječam je posejan na više od 90 odsto površina. Poljoprivredni proizvođači koji do sada nisu poseli, imaće priliku, s obzirom na očekivano lepo vreme u narednim danima, da završe setvu. Naglašavam da, ukoliko se setva pomeri u kasnije rokove, treba povećati setvene norme za 10 do 20 odsto, u zavisnosti od perioda novembra – kaže Brbaklić.
Ona objašnjava da su se u poslednjih desetak godina površine pod ječmom kretale od 80.000 do 100.000 hektara, ali da je u poslednjih nekoliko godina primećen porast za nekoliko hiljada hektara, čime je ta cifra često prelazila 100.000 hektara.
– Jedan od razloga je nesigurna proizvodnja jarih kultura, koja je svakako vidljiva svake godine, sve više i više, pa tako i ove, s obzirom na izuzetno visoke temperature i veoma lošu godinu za jare kulture. Očekuje se da će ove godine zasejane površine biti preko 100.000 hektara, kao i za pšenicu, koja bi mogla da pređe 600.000 hektara, što je više od uobičajenih očekivanja. Sa druge strane, ječam možemo da grupišemo u tri različita segmenta. Najveći deo proizvodnje ječma koristi se za stočnu proizvodnju i to čini oko 60 odsto. Zatim, znatno manji deo, oko 20 odsto, koristi se za proizvodnju u pivarskoj industriji, odnosno za proizvodnju slada, dok se svega ispod 5 odsto gaji golozrni ječam, koji lako ostaje bez plevičice pri vršidbi. Ovaj ječam je sličan zrnu pšenice i predstavlja dobru sirovinu za ljudsku ishranu, iako se proizvodi na veoma malim površinama – objašnjava Brbaklić.
