SRBIJA – U Skupštini Srbije danas je počela sednica na kojoj bi prema predloženom dnevnom redu glavna tačka trebalo da bude usvajanje rebalansa budžeta za ovu godinu.
Predlog rebalansa je prošle sedmice usvojila Vlada Srbije i njime su predviđeni ukupni prihodi i primanja od 1.709,5 milijardi dinara, a rashodi i izdaci od 1.988,5 milijardi dinara.
BDP Srbije ide preko 60 milijardi evra
Trenutni makroekonomski indikatori u Srbiji su takvi da će naš bruto društveni proizvod (BDP) za ovu godinu preći 60,2 milijarde evra, što je skoro duplo više nego pre 10 godina, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Obrazlažući predlog rebalansa budžeta za ovu godinu pred poslanicima u Skupštini Srbije, Mali je rekao da je ovaj uspeh tim veći što smo u par od tih 10 godina imali proces fiskalne konsolidacije.
Govoreći o udelu javnog duga u BDP-u, naveo je da on trenutno iznosi 53,7 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta.
„Kada se gledaju prethodne dve godine kumulativno, mi smo bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi“, rekao je Mali.
Dodao je da se do kraja sledeće godine može očekivati da prosečna zarada u Srbiji iznosi 720 do 730 evra.
Mali odgovorio Ćuti
Siniša Mali je rekao, odgovarajući Aleksandru Jovanoviću Ćuti, da je država ograničila cene osnovnih životnih namirnica, kao i goriva.
„Pomažemo kroz povećanje plata i penzija. Tri odsto je povećanje realne zarade u privredi“, rekao je ministar.
Na Jovanovićeve kritike na cenu mleka, Mali kaže da „u Srbiji svega ima“.
„U vaše vreme su ljudi gladovali još više. Nije sve idealno, ali borimo i sigurno je bolje nego što je bilo nekad“, rekao je ministar Mali.
Mali: PIO fond je stabilan
„Povećanje penzija od 9 odsto će biti finansirano direktno iz PIO fonda, što dovoljno govori o stabilnosti PIO fonda“, ponovio je ministar.
On je podsetio i na jednokratnu pomoć penzionerima od 20.000 dinara iz februara meseca.
„Pre 10 godina u Srbiji je bili jedan milion i 860 hiljada zaposlnih, danas imamo oko 440.000 smo stvorili novih radnih mesta“, rekao je Mali.
On je rekao da nikada nije bilo ovako u sportu i dodao da u roku od 24 do 48 sati sportisti dobiju nagradu za uspeh na takmičenju, te naveo primer odbojkašica koje su dan kasnije dobile svoju zasluženu nagradu.
Država je povećala stopu zaposlenih
Mali je naveo da je država povećala stopu zaposlenih.
“Od 2012. do 2022. godine uprkos problemima, kreirali smo 440.000 radnih mesta. Zato PIO kroz doprinose ima novca da se bori za prava naših penzionera”, naveo je Mali.
On je, takođe, prokomentarisao i nagrađivanje uspeha sportista i naveo da se svaka nagrada isplaćuje u roku od 24 do 48 sati. Kao primer, naveo je slučaj odbojkašica Srbije, kojima su zbog osvajanja zlatne medalje već dan kasnije isplaćene nagrade.
Mali o izlaganju Boška Obradovića
„Samo da se nadovežem gospodine Jovanov, opasne su te izjave koje smo čuli kada kažete da ćete svima povećanja. A niko nikada nije pomenuo odakle“, rekao je Mali.
„Kada je inflacija u pitanju niko ne beži od te teme. Bili bi nepošteni kada bi to ignorisali. Trudili smo se da tu inflaciju održimo na što nižem nivou. Borimo se mnogo odlučnije. Mi smo cene ograničili. Imamo najeftiniju cenu hleba. Treća stvar sa kojom se borimo je povećanje plata. Vi koristite pojedine proizvode kao indikator, ne znam zbog čega. Najveći teret krize država je preuzela na sebe. Kontrolišemo cene i dizela i benzina na pumpama“, rekao je.
„Nemojte da pričamo o siromaštvu bez argumenata“
Odgovarajući na kriitike opozicije, Mali je rekao da je država učinila mnogo da pomogne ugroženim kategorijama društva.
“Nemojte da pričamo o siromaštvu bez argumenata”, naveo je ministar finansija i istakao da je Srbija uložila novce za najsavremeniju tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda.
Prihodi su planirani u iznosu od 1.490,6 milijardi dinara
View this post on Instagram
Obezbeđen novac za pomoć majkama
Zatim je istakao u šta je sve država uložila novac. Rekao je da je obezbeđen novac za prvorođenu, drugorođenu, trećerođenu decu – pomoć majkama.
Istakao je da budžet za poljoprivredu nikad nije bio veći. Da su 2010. ukupna izdvajanja za poljoprivrednike bila 14,9 milijardi, a 2022. godine – 61,6 milijardi. Rekao je da je za podsticaj turističkoj industriji izvojeno 4,3 milijarde dinara, da je obezbeđeno 1,6 milijardi za zapošljavanje diplomaca u zdravstvu – ističući da se klinički centri grade širom Srbije. Što se tiče sporta, kazao je da je izdvojeno za svetsko prvenstvo u veslanju, rvanju, izgradnje stadiona po celoj Srbiji, kao i trening centra za odbojku.
Komentarišući sklanjanje Starog savskog mosta, on je istakao da je kredit povoljan i da će Beograd dobiti novi most. On je, takođe, naveo da će biti izgrađen i tunel koji će ići od Ekonomskog fakulteta do Ulice desporta Stefana.
Zajmovi za budžet, čistu vodu, izgradnju mosta…
Među zakonima iz oblasti ekonomije koji su danas stavljeni na dnevni red Skupštine Srbije, a koje je pred poslanicima obrazlagao ministar finansija Siniša Mali su i predlog o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija.
Takođe na dnevnom redu je potvrđivanje ugovora o kreditu od oko 80 miliona evra za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta, kao i sporazuma o zajmu za program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u nekim opštinama u Srbiji.
„Ugovorom sa Fondom za razvoj Abu Dabija dobijamo milijardu dolara na dve godine po kamatnoj stopi od samo tri odsto. Imajući u vidu da su sada i kamate na državne obveznice američke administracije i tri i četiri i pet odsto, ovo su veoma povoljni uslovi. Želimo to da iskoristimo za dodatnu podršku budžetu“, rekao je ministar Mali.
Ugovor o zajmu Nemačke razvojne banke KfW, kako je naveo, namenjene je programu vodosnabdevanja i prečišćavanja voda.
„Opštine koje su na spisku za ovih 70 miliona evra su Pančevo, Jagodina, Kikinda Pirot, Požarevac, Vršac, Trstenik i Smederevo“ rekao je Mali.
Plate i penzije
Dodao je da se do kraja sledeće godine može očekivati da prosečna zarada u Srbiji iznosi 720 do 730 evra.
Kao veoma pozitivno je naveo to što se povećavaju izvorni prihodi Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), dakle prihodi od naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osoguiranje zbog čega se i novac za povišicu penzija neće izdvajati iz republičkog budžeta nego iz sredstava Fonda PIO.
„I Nacionalna služba za zapošljavanje je postala ekonomski samostalna, tako da ne nemamo subvencija ni za njih. Ostale su samo subvencije za Republički fond za zdravstveno osiguranje“, rekao je Mali, uz opasku da je to razumljivo s obzirom na to da epidemija kovida još traje.
Što se povećanja penzija tiče, istakao je da je prosečna penzija 2012. godine bila 204 evra, sa ovim nadolazećim povećanjem u novembru biće 325 evra.
Mali je opet podsetio da će od 1. decembra od 15. decembra trajati prijave mladih za pomoć, i to će moći da se na sajtu Trezora prijave. Takođe je najavio da bi od 16. decembra odnosno u naredna dva, tri dana taj novac trebalo da bude isplaćen toj kategoriji stanovništva Srbije.
Puna skladišta gasa
Obavestio je da smo napunili skladišta u Banatskom dvoru, dva koja smo rentirali u Mađarskoj. „U najgorem slučaju, da nema dotoka kroz Južni tok, imali bi gasa za 60 dana“, rekao je.
„Najavili smo 12 miliona evra ulaganja u energetski sektor. Idemo i sa ulaganjem u obnovljive izvore energije, kako bismo bili što nezasivnisji od ostatka sveta. Nije ni pitanje struje, pitanje je da li možete da kupite struju – većina zemlaja zabranjuje protok struje u slučaju krize (princip više sile)“, rekao je.
„I dalje rastemo“
Ministar Siniša Mali naveo je pet razloga za rebalans budžeta i govorio je o stanju u ekonomiji.
“I dalje rastemo, uprkos krizi koja se dešava u Evropi. Skoro duplo smo povećali vrednost roba i usluga za samo 10 godina… Ogroman novac smo uložili u energente… Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost… Daleko smo ispod nivoa Mastrihta, što smo dogovirili i sa MMF-om”, kazao je Mali.
Naveo je da nikada nismo imali nižu stopu nezaposlenosti i da se u periodu najveće ekonomske krize u svetu otvaraju fabrike u zemlji i nova radna mesta.
“Imamo 301 milijardu na računu, potpuno smo likvidni… Nikada nismo imali nižu stopu nezaposlenosti, a to je posledica odgovorne politike gde je Srbija izgradila kredibilitet kada je reč o investicijama… Otvaraju se fabrike, nova radna mesta, otuda povećanje prihoda. Povećanje penzija neće se finansirati iz budžeta, već iz PIO fonda ”, naveo je on.
Novac će biti obezbeđen rebalansom
Novac za ovu svrhu će, prema rečima ministra Malog, biti obezbeđen rebalansom.
Mali je naveo da su rebalansom budžeta za 2022. godinu predviđeni ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709,5 milijradi dinara što je za 192,7 milijardi ili 12,7 odsto više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2022. godinu.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490,6 milijradi dinara, što predstavlja povećanje od 172,7 milijardi, a neporeski u iznosu 199,7 milijradi dinara, što je povećanje od 24,2 milijardi dinara.
Dodao je da je za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a i pozvao poslanike da usvoje predloženi rebalans kako bi se obezbedio novac za nabavku energenata, za mlade i penzionere, kao i podržale mere nataliteta u Srbiji.
Pet razloga za rebalans
Pet je osnovnih razloga zbog kojih predlažemo rebalans budžeta, rekao je danas u Skupštini Srbije ministar fiansija Siniša Mali predstavljajući rebalans budžeta za ovu godinu i naveo da je prvi razlog to što su u prvih 10 meseci ove godine ostvareni prihodi veći od planiranih za 180 milijardi dinara, a drugi rast cena energenata.
„Koliki je taj rast najbolje pokazuju podaci da je u septemrbru na 2019. godine megavat struje koštao od 38 do 60 evra, a ove godine košta između 327 i 556 evra“, rekao je Mali i dodao da nam zato treba dodatni novac za energente.
Kao treći razlog za rebalans naveo je pomoć mladima od 16 do 29 godina u iznosu od po 5.000 dinara, čiji početak isplate je najavio za 16. decembar.
„Četvrti razlog su penzije koje bi od novembarske trebalo da se povećaju za devet odsto. Predsednik Vučić je obećao da će penzije biti povećane i u januaru za 12,1 odsto i to bi bilo ukupno povećanje od 20,8 procenata“, rekao je Mali.
Peti razlog za rebalans su, kako je naveo, podrška merama nataliteta koje se ogledaju u isplati od po 100.000, 200.000 i 300.000 dinara za prvorođeno, drugođeno i trećerođeno dete kao i pomoć majkama u rešavanju stambenog pitanja u iznosu do 20.000 evra.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
