SRBIJA – Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je, u odnosu na prošlogodišnji Kopaonik biznis forum, najznačajnija promena to što je Srbija danas zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, što za građane i privredu donosi brojne benefite.
Mali je na 32. Kopaonik biznis forumu istakao da je Srbija ušla u red zemalja sigurnih za investicije i stabilnih javnih finansija i naglasio da se naš investicioni rejting zasniva na rastu i stabilnosti.
Prvi potpredsednik Vlade se osvrnuo na izazove globalne ekonomije o kojima se najviše pričalo na prošlogodišnjem skupu, posebno ističući inflaciju, koju je označio kao „pošast koju je Srbija uspela da rešiˮ.
On je dodao da su se od tada u svetu desile velike promene, koje diktiraju uslove ekonomskog ponašanja zemalja.
Sada je teško predvideti šta će se desiti sutra. Ostaju isti izazovi koji se odnose na potencijalne nove viruse, rat u Ukrajini koji i dalje traje, kao i situaciju u Gazi, a tu su i ubrzani razvoj veštačke inteligencije, prekidi u lancima snabdevanja koji su mogući, carinski i trgovinski ratovi, ukazao je Mali i ocenio da i dalje živimo u globalnim neizvesnostima.
On je naglasio da nije lako nositi se sa tim izazovima, naročito za male zemlje koje zavise od tržišta svetske ekonomije, ali da je Srbija makroekonomskim parametrima koje beleži pokazala da to može.
Prvi potpredsednik Vlade je to argumentovao podacima rasta BDP-a od 3,9 odsto u prošloj godini, ističući da je istovremeno, prosečno, ekonomija 27 zemalja članica Evropske unije rasla 0,9 odsto, i naveo da je naša ekonomija prvi put u istoriji ostvarila 82 milijarde evra bruto domaćeg proizvoda.
Ušli smo u zonu visokog rasta, prešli smo put od zemlje koja je 2012. godine imala 35 milijardi evra BDP-a u apsolutnom iznosu, do više od 82 milijarde u 2024. godini, ukazao je Mali.
On je naglasio da je Srbija, pored snažnog rasta, sačuvala i stabilnost javnih finansija sa udelom javnog duga u BDP-u od 44,2 odsto, dok je prosek zaduženosti evrozone 89 procenata.
To govori o odgovornosti naše ekonomske politike, ali daje i dozu kredibiliteta prema građanima da ćemo tako nastaviti i ubuduće, poručio je Mali.
On je dodao da Srbija beleži rekordno nizak nivo nezaposlenosti, uz rekordne nivoe zaposlenosti, budući da je u poslednjoj deceniji stvoreno više od pola miliona novih radnih mesta.
Prvi potpredsednik Vlade se osvrnuo i na rekordne prilive stranih direktnih investicija, navodeći da se prošle godine po tom osnovu u Srbiju slilo 5,2 milijarde evra.
Mali je izrazio očekivanje da do kraja 2027. godine srpski BDP premaši 100 milijardi evra, što je ujedno i godina uz koju je definisan veliki investicioni ciklus kroz plan „Skok u budućnost – Srbija 2027ˮ.
On je podsetio na to da je u godinama iza nas Srbija prošla kroz tešku fiskalnu konsolidaciju, pri čemu su investicije gurale rast, pa je tako umesto nekadašnjih oko dva odsto, danas udeo kapitalnih investicija u BDP-u 7,4 odsto.
Gradimo puteve, pruge, bolnice, škole, svu novu infrastrukturu kako bismo podigli kvalitet života i atraktivnost i konkurentnost zemlje. Prema zvaničnoj evropskoj statistici bićemo u vodeće tri zemlje po rastu u 2024. godini, poručio je on.
Mali je istakao i da je životni standard građana jedan od prioriteta ekonomske politike, te se tako, iz godine u godinu, radi na tome da plate, penzije i minimalna zarada rastu iznad nivoa inflacije, u realnom iznosu.
Tako je, prema njegovim rečima, u decembru prosečna zarada iznosila 926 evra, projekcije su da će do kraja ove godine ona preći 1.000 evra, dok je minimalna zarada dvocifreno uvećana u januaru, treću godinu zaredom, i sada iznosi 53.529 dinara, što je veliki rast u odnosu na nekadašnjih 15.700 dinara.
Prvi potpredsednik Vlade je ponovio da su za 10,9 odsto povećane i penzije od decembra, na prosečnih 436 evra, dok su 2012. godine iznosile 202 evra, i napomenuo da će do kraja 2027. prosečna plata iznositi 1.400 evra, prosečne penzije 650 evra, uz dalje povećanje minimalne zarade.
I to je jedan od načina da doprinesemo rastu naše ekonomije – rastom investicija, izvoza i životnog standarda, ukazao je on i naveo da je zbir svakog makroekonomskog indikatora omogućio da Srbija prvi put ostvari investicioni kreditni rejting.
Mali je poručio i da na takve vesti reaguje tržište kapitala smanjenjem prinosa na naše državne hartije, što, kako je objasnio, znači niže troškove zaduživanja za državu, preduzeća i građane.
Jedno vuče drugo i to se zove ubrzani rast i modernizacija zemlje, naveo je on, i dodao da se srpske obveznice u domaćoj valuti kotiraju bolje od rumunskih, mađarskih i poljskih, koje su članice EU.
Mali se osvrnuo i na organizaciju specijalizovane međunarodne izložbe EKSPO koja Srbiju očekuje 2027. godine, uz ocenu da je to najveća razvojna šansa u narednom periodu i da će se naša zemlja svetu predstaviti na najbolji način.
Prvi potpredsednik Vlade saopštio je i da je za 67 godina, od 1945. do 2012. godine, izgrađeno 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok je za 12-13 godina, od 2012. do 2025. godine, izgrađeno 589 kilometara, a još 505 kilometara je u izgradnji.
On je istakao i da država trgovinskim sporazumima otvara privredi velika tržišta za izvoz, dok aranžmanom sa MMF-om osigurava nastavak reformi uz podršku te finansijske institucije.
Nećemo odustati od naše ekonomske politike, od investicija u infrastrukturu, od reformi koje sprovodimo zajedno sa MMF-om. To je politika koja je pokazala svoju ispravnost jer smo uprkos krizama pokazali izuzetnu fleksibilnost i nastavili da rastemo, zaključio je Mali.
