BEOGRAD – Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijim ekonomskim izgledima za svetsku ekonomiju koji su danas objavljeni, smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto a prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je to smanjenje posledica nasilja i blokada koje se dešavaju u Srbiji, saopštilo je resorno ministarstvo.
„MMF je smanjio prognozu našeg privrednog rasta, što je posledica nasilja i blokada koje se već mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji. Nažalost, sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima. Neodgovorni politički akteri ne razumeju, ili ih jednostavno ne zanima, da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja“, rekao je on.
Dodao je da se pre svega, očekuje nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije. Prema njegovim rečima, javna potrošnja istovremeno beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu. „Sa proizvodne strane, sporiji rast privatne potrošnje se ogleda u nižim stopama rasta usluga i neto poreza, dok je usporena investiciona aktivnost povezana i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci.
Mnogo smo truda uložili da Srbija bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje koje trpimo ruši sliku sigurne države za plasman novca“, rekao je Mali. Istakao je da investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, gde postoje neprijavljeni skupovi i krši se osnovno pravo ljudi, a to je da se slobodno kreću. „Mi smo godinama bili rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, kontinuirano smo radili na podizanju ugleda Srbije kod svetskih investitora koji ulažu u naše obveznice, prošle godine smo dobili i investicioni rejting, ali, nažalost, sve to vrlo lako možemo da izgubimo“, naveo je on.
Dodao je da slabiji rezultati industrijske proizvodnje reflektuju kako slabiju eksternu tražnju, tako i nedovoljnu investicionu dinamiku, što dodatno potvrđuje potrebu za pažljivim praćenjem makroekonomskih kretanja. „Poslednji je trenutak da upalimo sve alarme zdravog razuma i sačuvamo postignute ekonomske parametre, jer bez ekonomske stabilnosti nema rasta i napretka“, upozorio je Mali. Naveo je da za sada ključni oslonac ekonomskom rastu ostaju javne investicije u okviru priprema za organizaciju specijalizovane izložbe EKSPO 2027.
„Očekujemo da ovaj događaj, pored predstavljanja kapaciteta Srbije na svetskoj sceni, dodatno podstakne inovacije, unapredi infrastrukturno povezivanje i doprinese dugoročnom i održivom ekonomskom razvoju zemlje“, rekao je Mali. Kada je reč o fleš proceni o bruto domaćem proizvodu za prvo tromesečje 2025. godine, objava prvih zvaničnih podataka očekuje se naredne nedelje.
Ministarstvo finansija smanjilo je projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa ranije planiranih 4,0 odsto na 3,0 odsto. „Na osnovu raspoloživih podataka za januar i februar, privredna kretanja ukazuju na usporavanje rasta u odnosu na planiranu dinamiku. Slabiji rezultat pre svega je posledica pada industrijske proizvodnje od 0,7 odsto i usporenog rasta realnog prometa na malo od 1,1 odsto.
Osim toga, evidentno je da domaći faktori, utiču na suzdržavanje od potrošnje, čak i među onima koji imaju stabilna primanja, što dodatno pritiska ukupnu domaću tražnju. Uz nemire na ulicama, blokiranje institucija i remećenja života građana, to je prvi segment koji se lako ugrozi“, rekao je on. Istakao je da sektor usluga i dalje beleži pozitivan doprinos, pre svega zahvaljujući kontinuiranom rastu širokog spektra usluga, kao što su IKT, stručne tehničke usluge i slično i dodao da je građevinarstvo, prema preliminarnim procenama, imalo neutralan doprinos rastu.
Na osnovu pokazatelja iz prva dva meseca i preliminarnih procena za mart, uz pretpostavku stagnacije u građevinskom sektoru, Ministarstvo finansija procenjuje da će realni rast BDP-a u prvom kvartalu iznositi oko 3,0 odsto, u odnosu na ranije planiranih 4,0 odsto. Istovremeno, indikatori ukazuju na to da su nepovoljna kretanja u prerađivačkoj industriji i izvozu dublje i trajnije prirode, što bi moglo imati dodatne posledice po sektor usluga u nastavku godine. „Grupa ljudi koja zemlji ne želi dobro, trenutno utiče na živote svih građana Srbij“, naveo je Mali i poručio da će se protiv toga boriti svom snagom.
