BEOGRAD – Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije odnos javnog duga u odnosu na BDP i ukazao da je u Srbiji u ovom trenutku udeo javnog duga ispod 50 odsto iznosa BDP-a.
„Uprkos svojoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, nama je udeo javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto. I to je obećanje koje smo dali, da nikada neće preći 60 odsto“, rekao je Mali u raspravi odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o zaduženosti javnih finansija Srbije.
Podsetio je da maksimalan udeo javnog duga u BDP-u koji propisan sporazumom u Mastrihtu iznosi 60 odsto i naveo da je prosek u evrozoni 89 odsto.
Mnoge evropske zemlje, uključujući i najjače evropske ekonomije, poput Francuske, Španije i Italije, imaju i više od 110 odsto, dodao je Mali.
Ako bi se javni dug gledao na apsolutni način, a ne na relativni, kaže Mali, to bi značilo da su neke od najjačih svetskih ekonomija zadužene i „hiljade milijardi evra“.
Mali je naveo da Srbija na današnji dan na računu ima 744 milijardi dinara, što je, kako kaže, skoro 10 odsto BDP Srbije i ukazao je da je ekonomska politika države da želi da ima što više novca na računu.
Govoreći o sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima refinansiranju starog duga, Mali je naveo da bi Srbija platila taj kredit sa četiri odsto kamate, dok je trenutna referentna kamatna stopa u SAD, kako kaže, 5,5 odsto.
„Banke koje se zadužuju kod američke centralne banke plaćaju 5,5 odsto, a mi četiri odsto. Pa čekajte, zašto to ne bismo iskoristili?“, upitao je Mali.
Objasnio je da će Srbija, kako budu kamatne stope padale, dodatno refinansirati javni dug.
„Ali ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50 odsto u odnosu na BDP, a kada je prosek evrozone 89 odsto. Kada na računu imate skoro sedam milijardi evra i kada biste taj novac iskoristili, da vratite deo duga, vama bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 42 odsto“, zaključio je Mali.
Očekuje da će Srbija do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting.
„I to je ono što je Srbija uspela da uradi u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava ceo svet i cela globalna ekonomija još od 2020. godine i pandemije koronavirusa“, ukazao je Mali.
Podsetio da danas Republički zavod za statistiku objavljuje zvaničnu statistiku sa prosečnim primanjima za maj i naveo da će prosečna plata prvi put biti veća od 100.000 dinara.
Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović, u objedinjenoj raspravi o tačkama dnevnog reda, govorio je o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda i izjavio je da se njenim donošenjem potvrđuje koliko su snažni odnosi Srba sa obe strane Drine.
Ukazao je da se Republici Srpskoj otimaju nadležnosti i da Srbija mora da se bori da zaštiti Republike Srpske.
Na priče kako će projekat „Jadar“ da zagađuje životnu okolinu, podsetio je da je Loznica decenijama imala fabriku viskoze koja
je bila veliki zagađivač i naveo da projekat „Jadar“ neće toliko trošiti sumporne kiseline.
„Nikakva količina sumporne kiseline neće se toliko trošiti, jer to što se čak i namenilo da se eventualno potroši, daleko je manje nego što trošimo sumpornu kiselinu u poljoprivredi. S obzirom da vršimo đubrenje zemljišta i tu svuda imate sumpornu kiselinu i to u većoj količini nego što bi to ovaj rudnik koristio“, rekao je Đukanović.
Naveo je da je 20 puta veće zagađivanje bilo u Boru i Majdanpeku u vreme SFRJ, pa se tad niko nije borio da zatvori rudnik, dok sad, kako kaže, žele da ugase Bor.
Ocenio je da poljoprivreda jeste srpska strateška grana i da treba u nju ulagati, ali je istakao da ona ne može da stvara BDP onoliko koliko stvara industrija.
Đukanović je naveo da je i multimilijarder Ilon Mask otvorio fabriku za preradu litijuma na svom imanju i poručio je vladi da nastavi sa projektom „Jadar“.
Poslanička grupa „Mi-Glas iz naroda“ najavila je da će podržati Deklaraciju jer ona odražava prava srpskog naroda u celini.
Poslanik Dragan Stanojević iz te grupe, kada je reč o finansijama, tvrdi da je zaduživanje, posebno po nepovoljnim uslovima, ključni problem javnih finansija.
Naveo je da je projekat stanova za pripadnike službi bezbednosti dobar i da ga ta grupa podržava i predložio je da se taj projekat proširi i na druge grupe građana, poput porodica sa mnogo dece.
Poslanička grupa „Mi-Snaga naroda“ najavila je da će podržati Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, iako, smatraju da bi to moglo da bude „jače i konkretnije“.
Pročitajte još:
