BEOGRAD – Nakon novih slučajeva malih boginja, od čega su dve bliznakinje, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević kaže da situacija nije alarmantna, ali zahteva oprez.
Za sada je samo prijavljena epidemija na teritoriji Beograda, dok je za proglašenje epidemije zaduženo je Ministarstvo zdravlja, koje donosi odluku na osnovu preporuke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Batut“, objašnjava epidemiološkinja.
Naglašava da su male boginje jedan od najzaraznijih virusa, tako da u populaciji gde vakcinacija nije dostigla željeni obuhvat od 95 odsto, samo nekoliko obolelih je potrebno da se stvori potencijalna opasnost.
– Virus jako lako nađe put i dalje prouzrokuje porast broja zaraženih. Najčešća klinička slika kod malih boginja počinje sa:
– povećanom temperaturom, koja traje dva do četiri dana
– javlja se karakteristična ospa i to počevši od lica i iza ušiju, koja se vrlo brzo širi i na ostale delove tela.
Osoba je zarazna dva do četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon izbijanja ospe.
– Drugim rečima osoba je zarazna čim se razboli, čak postaje zarazna i jedan dan pre prvih tegoba – kaže dr Ivana Begović.
Virus morbile dosta obori imunitet deteta, tako da postoji opasnost da se klinička slika zakomplikuje.
– Postoji veliki rizik, pogotovo kod dece mlađe od pet godina i kod odraslih osoba, da se na kliničku sliku morbila nakalemi, odnosno nadoveže zapaljenje pluća, bilo prouzrokovano virusom ili bakterijom ili neka druga komplikacija u smislu dijareje, zapaljenja srednjeg uha… Na hiljadu obolelih jedna osoba dobije vrlo ozbiljnu komplikaciju u smislu zapaljenja mozga, koje u uglavnom sa sobom ostavlja teške mentalne ili neke druge posledice – kaže dr Begović Lazarević.
Komplikacije mogu da imaju i stariji
Osim najmlađih, komplikacije mogu da imaju i svi stariji od 20 godina. Navodi i da je cilj da se deca zaštite vakcinacijom, kako bi se podigao kolektivni imunitet i ograničilo širenje virusa.
Iako je obuhvat vakcinisanja MMR vakcinom porastao na 88 odsto to i dalje nije dovoljno, ističe epidemiološkinja za Blic i dodaje da je željeni obuhvat do 95 odsto vakcinisanih.
Istakla je i da je naučno dokazano da ne postoji nikakva povezanost između MMR vakcine i autizma, te da roditelji ne bi trebalo da se boje da svoju decu vakcinišu.
– Brojne studije rađene na uzrocima od više miliona dece dokazale su da nema povezanosti. Autizam i MMR vakcina nemaju nikakve uzročne povezanosti, a roditelji treba da obezbede svojoj deci zdrav i dugotrajan život – rekla je dr Ivana Beogvić Lazarević.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
