BEOGRAD – Vrhovni kasacioni sud Srbije odbio je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti Ninoslava Jovanovića (47) iz Malče, poznatijeg kao “Malčanski berberin”, pravosnažno osuđenog na kaznu doživotnog zatvora zbog otmice i silovanja dvanaestogodišnje devojčice, jer zahtev nije podneo preko branioca već ga je sam napisao.
Time je višestruko osuđivani silovatelj sam sebe matirao budući da je zakonom jasno propisan način na koji se može koristiti ovaj vanredni pravni lek, tako da će do kraja života ostati iza zatvorskih rešetaka, navodi Blic.
Apelacioni sud u Nišu 5. jula odbio žalbe Jovanovića i njegovog branioca čime je potvrdio istorijsku presudu Višeg suda u Nišu kojom je 5. januara 2021. godine Jovanoviću izrečena kazna doživotnog zatvora za otmicu i silovanje devojčice stare 12 godina iz Suvog Dola kod Niša.
Kako se navodi u rešenju Apelacionog suda, Jovanović je potom podneozahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažne presude, ali bez preciznog navođenja zakonskog osnova i predloga. Ispitujući njegov zahtev, Apleacioni sud ga je odbacio kao nedozvoljen.
“Odredbom člana 482. stav 1 ZKP propisano je da protiv pravosnažne odluke javnog tužioca ili suda, ili zbog povreda odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku. Odredbom člana 483. stav 1 ZKP prpopisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac a odredbom stava 3. Istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca…”
Dakle iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca. Imajući u vidu navdeno te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni Ninoslav Jovanović lično podneo zahtev koji je svojeručnoi potpisao, a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stava 3 ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je njegov zahtev nedozvoljen, stoji u Rešenju Vrhovnog Kasacionog suda.
Jovanović je na tokom suđenja za otmicu i silovanje dvanaestogodišnjakinje imao branioca po službenoj dužnosti koji ga je zastupao u postupku sve do momenta kada je presuda protiv njega postala pravosnažna. Nakon toga, on je izgubio pravo na branioca po službenoj dužnosti pa je vanredni pravni lek, koji je tražio “otklanjanje nepravilnosti u presudi”, morao da napiše sam, rukovodeći se iskustvom sa suđenja koje je prikupio tokom ranijih postupaka, budući da je pola svog života proveo u zatvoru. Ali, ali je time postupio suprotno zakonu, pa je sam sebe matirao i zahtev mu je odbačen.
Jovanović je devojčicu oteo 20. decembra 2019. godine u Brzom Brodu tako što je presreo je na putu do škole i predstvio se kao novi električar, a potom je, pretnjama da će joj ubiti roditelje, držao u strahu punih 10 dana. Maloletnicu je tokom 10 dana tukao i zlostavljao je, šišajući joj pramenove kose, sve dok je policija nije iščupala iz kandži manijaka u jednoj od vikendica u kojoj su boravili. Jovanović je uspeo da pobegne, ali je uhapšen na groblju u Malči 5.januara 2020.godine.
Jovanović je, nakon što je početkom avgusta Apelacioni sud potvrdio presudu, iz KPZ u Nišu, gde je bio u pritvoru, prebačen u zatvor u Zabeli kod Požarevca gde će boraviti do kraja života.
