Domaćeg maka, nažalost, sve je manje, bar u regionu srednjeg Banata.
Ali, u Padini, mestu u opštini Kovačica, mak je možda i najzastupljenija kultura na njivama. Nije zahtevna za gajenje, a proda se bukvalno sa njive. Najveći deo proizvodnje ide u izvoz, dok se ono što preostane lako proda na manifestacijima i sajmovima.
– Domaći mak je neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i zato lako nađe put do kupca. Već godinama sejemo mak, jer nije zahtevna kultura, i ako budu dobra godina i dobar rod, od njega može pristojno da se živi – priča Jan Sojak, poljoprivredni proizvođač iz Padine.
Poljoprivredni proizvođači iz Padine godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka. Proizvodnji ove kulture izuzetno pogoduje peskovito zemljište, kog u Padini ne manjka.
– Mak se može sejati u jesen i u proleće. Ja ga sejem u oktobru. Prošle godine nije bila dobra jesen, dugo je bilo toplo vreme, idealno za insekte i vaši. Nije bilo ni kiše. Mak se seje jako plitko i prosto ne možete da verujete kako iz tog semena, sitnog zrna, iznikne prvo nežna biljka, koja posle daje predivan cvet, napravi čauru i stvori mak koji obožavamo – priča Jan.
Mak se sa njiva skida u junu. Ranije se to radilo ručno, sada se kombajnira.
– U selu su godinama prodavali čaure farmaceutskoj industriji, najviše „Alkaloidu“ iz Skoplja. Sada toga više nema. Iskombajnira se na njivi, a da bismo dobili mak kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti – objašnjava Jan.
Ono što opredele za prodaju sa kućnog praga, Sojakovi samelju u poluprofesionalnom mlinu. Ranije se mak mleo u avanu.
– Moja baka, rođena krajem 19. veka, mak je mlela u ogromnom avanu od pet litara. Tučak je imao tri kilograma. Kad je ona mlela mak u avanu, cela kuća se tresla. Bile su to bolje vežbe nego danas u teretani. Odavno se to više ne radi, ali mogu vam reći da je to bio najukusniji mak koji sam ikada jeo – seća se Jan.
Mak se u ishrani najviše koristi u Vojvodini. Južnije od Beograda, dodaje on, prodaja ide jako slabo.
– Pretpostavljam da je to uticaj Austrougarske. U slovačkoj kuhinji se pravi mnogo jela sa makom. Osim štrudli, za koje svi znamo, kod nas su jako popularne pirohe, posebno testo sa makom, zatim opekanci, kao i buhtle – ističe Jan.
Sojakovi su uvek za novitete i eksperimente. Mak zauzima važno mesto u njihovoj proizvodnji, a poslednjih godina odlučili su se i za speltu.
– To nam je otkriće. Spelta je nešto posebno, a brašno od ove vrste žitarice je nešto najlepše što smo probali poslednjih godina. Sve više se seje uljana repica, a sve manje kukuruz, što zbog klimatskih promena, što zbog tražnje ne tržištu – potvrđuje Jan Sojak iz Padine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
