BEOGRAD – Premijer prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da je u prvih sto dana rada vlade najvažnije to što je posle višemesečne blokade ponovo uspostavljen obrazovni sistem kroz vraćanje nastave na fakultete, a među najvažnijim rezultatima od početka njegovog mandata koji je počeo da teče 16. aprila, vidi i usvajanje nacrta izmena i dopuna Zakona o udžbenicima i otvaranje deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Pakovraće do Požege.
Macut je u intervjuu Tanjugu povodom 100 dana rada vlade rekao da Srbija kroz izmene i dopune Zakona o udžbenicima ima istorijsku priliku da se vrati svojim standardima u obrazovanju, da osnovne nacionalne predmete vrati u ruke domaćih autora, koje će publikovati nacionalni izdavač, Zavod za udžbenike. „Na taj način ćemo vratiti značaj ovom zavodu koji će postati centralno mesto intelektualnog okupljanja u našoj zemlji bez podela na brojne izdavače i širenja tog satelitskog sistema izdavaštva i na taj način omogućiti da dobijemo najkvalitetnije i jeftinije udžbenike“, rekao je Macut.
Prema njegovim rečima, osnovni predmeti od nacionalnog značaja kao što su Srpski jezik, Srpski jezik i književnost, Svet oko nas, Geografija, Istorija, Likovno i Muzičko vaspitanje, biće vraćeni u ruke domaćih autora, a izbor autora će biti javan i postojaće vrlo jasni uslovi za publikovanje tog štiva. Na pitanje da li je spreman da ove izmene zakona „izgura“ do kraja jer mnogi kažu da na ovaj način „udara u osinje gnezdo“, Macut kaže da su postojali otpori dosadašnjih izdavača i onih faktora koji su ostvarivali zavidne profite te da je bilo uticaja iz Evrope, ali poručuje da su iz vlade spremni da odgovore.
„Srbija će bit izjednačena sa drugim evropskim zemljama koje takođe veoma mnogo vode računa o svojim izdavačkim kućama, svojim autorima koji se nalaze unutar tih zemalja tako da mi zapravo ništa ne otkrivamo novo, mi samo implementiramo evropske standarde i u našu sredinu“, istakao je premijer. Nedopustivo je, kako kaže, da postoji konfuzija i da u jednoj školi postoji više izdavača u različitim odeljenjima, pa da se ni u okviru jedne škole ne može ujednačiti znanje učenika. Govoreći o uspostavljanju nastave na fakultetima posle višemesečnih blokada i intenzivnim razgovorima koje je vodio sa predstavnicima državnih univerziteta u Srbiji, Macut je kazao da je to bio znak odgovornosti koju je preuzeo i kao profesor i kao premijer.
„Moj prvi uslov je bio da razgovaramo o nastavku regularne školske godine, ne o političkim zahtevima, da nekako razgraničimo to, jer je situacija u tom trenutku bila zakočena stalnim uslovljavanjem određenih političkih pitanja. Ti zahtevi su se usložnjavali, krenuli su od studentskih zahteva, da bi se završilo sa porukama koje su bile daleko od akademskih zahteva“, podsetio je Macut. Posle intenzivnih razgovora nastava je uspostavljena, a na pitanje da li je ostalo nešto nerazjašnjeno sa akademskom zajednicom i da li će razgovori biti nastavljeni, Macut kaže da se sada kao nerazjašnjeno pitanje postavlja situacija oko materijalnih troškova, međutim, kako kaže, to je već rešena stvar.
„Dobijeni su zaključci vlade, odnosno Ministarstva prosvete da će biti isplaćivani materijalni troškovi po dinamici koju smo dogovorili sa univerzitetima, znači na svaka dva meseca do početka iduće godine, samo je potrebno da se vodi precizna i detaljna analiza vrste troškova na način specifikacije troškova. I to je jedan od zahteva koji je postavljen kao najnoviji, a zapravo nije zahtev, to je već rešena stvar“, istakao je Macut. Nova faza razgovora se, kaže, očekuje posle perioda prijemnih ispita na fakultetima kako bi se dalje unapredilo odvijanje nastave nakon završetka ove akademske godine, a za koju je uspostavljen rok – 31. oktobar.
Odgovarajući na pitanje, da li se ovom dinakom koja se sada sprovodi na fakultetima, akademska godina može privesti kraju do predviđenog roka, Macut kaže da je lično ubeđen da može, ali da sve zavisi od ličnog angažovanja. Premijer je osudio i to što su protesti evoluirali u proteste na ličnom nivou koji su se ogledali u tome da se odlazi pred domove političkih neistomišljenika, istakavši da udar na porodicu nije u duhu srpskog naroda. „Mi ne treba da ispoljavamo naša nezadovoljstva kakva god bila time što ćemo vršiti pritisak na druge sugrađane“, rekao je Macut.
Odgovarajući na pitanje kakav je njegov stav po pitanju održavanja izbora, Macut kaže da sve što se tiče politike treba institucionalno sprovoditi. „Sa jedne strane imamo život koji treba da teče dalje u svakom pogledu, a sa druge imamo i taj politički život koji se odvija u regularnim izbornim ciklusima, koji mogu da budu duži ili kraći, onda kada se steknu uslovi za njih. Mi smo imali primere koji su u proteklih nekoliko meseci išli od jasnih ponuda za izbore, koji nisu prihvatani do sad jednog insistiranja na izborima“, ukazao je Macut i podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio i referendum koji takođe nije prihvaćen.
Prema njegovim rečima, ovaj period treba iskoristiti da se ide ka tome da se ozdravi društveni život i da se napravi jedno pomirenje unutar zemlje. „Moramo mnogo da pričamo i moj lični interes i moja lična uloga dok budem u ovom mandatu će biti da, kao što sam i do sada razgovarao sa svima, da nastavim i dalje tako“, rekao je Macut.
Kada je reč o nastavku evropskih integracija, Macut kaže da očekuje da se ove godine otvori Klaster 3 za koji je Srbija spremna još od 2021. godine, imajući u vidu i da su usvojena tri medijska zakona. Ocenjuje da je Srbija, po pitanju evropskih integracija, u nepovoljnijem položaju u odnosu na pojedine zemlje regiona jer, kako kaže, prema njoj idu uslovljavanja koja drugi nisu imali kao što je pitanje statusa naše autonomne pokrajine.
„Iako im date jasan primer da u Evropi postoje asimetrije po tom pitanju, kao što je slučaj Kipra, koji predstavlja državu sa dva entiteta na jednom podeljenom ostrvu, a pristupio je Evropskoj uniji, to se prenebregava i ne podržavaju se takvi instituti“, rekao je Macut.
Odgovarajući na pitanje kakav je ekonomski plan vlade i da li se može nastaviti ono što je prethodna započela u vidu povećanja zarada, penzija i minimalne zarade, Macut kaže da će minimalni dohodak od početka iduće godine biti na nivou 550 evra. „Ono što je još bitnije jeste smanjenje stope nezaposlenosti koja je prvi put u istoriji Srbije stigla na nivo od 9 odsto“, rekao je premijer. Kaže da postoji usporavanje privrednog rasta zbog blokada u prethodnih osam meseci, ali ne toliko veliko i nada se da će se vraćanjem na ekonomski ritam koji je postojao tokom 2024. uspeti da se to nadoknadi i da se trasira dalje ekonomski put.
Vlada Srbije je nedavno donela odluku da se u kalendar državnih obeležavanja za 2026. godinu uvrste i datumi od nacionalnog značaja, među kojima su Dan sećanja na stradale Srbe u zločinačkoj akciji Bljesak i Bitka na Paštriku, a takođe obeležavaće se i Dan nesvrstanih 1. septembra. Predsednik vlade kaže da simbolika 1. septembra ukazuje na istorijsko sagledavanje i istorijski značaj Srbije podsetivši da je na taj dan u Beogradu, 1961. godine, održan prvi samit Pokreta nesvrstanih.
„To je i bila ideja da naš istorijski kontekst prikažemo kao istorijski značajan moment naše zemlje koja vodi računa o svojoj prošlosti gledajući u svoju budućnost“, rekao je Macut i istakao da treba odabrati – naš put i da u takvim težnjama imamo i stare i nove prijatelje, što govori o tome da Srbija nastavlja da vodi samosalnu spoljnu politiku.
Premijer kaže da vladu očekuju brojni zadaci, a u oblasti zdravstva je važno donošenje nacionalnog programa o prevenciji i lečenju dijabetesa. „To je jedan ključni dokument koji treba da definiše zadatke koje imamo u jednoj velikoj grupi naših stanovnika, preko 700.000 ljudi koji boluju od dijabetesa“, rekao je on i naveo da se očekuje donošenje novih zakona, ali i nastavak investicija vezano za naučno-tehnološke parkove.
U Kragujevcu je nedavno postavljen kamen temeljac za drugu zgradu data centra koji će, kako kaže, postati „mozak Srbije“, sa potencijalom da tu svoju pamet i znanje u super kompjuteru ponudimo i regionu i postanemo jedno čvorište znanja, komunikacija, budućnosti, saobraćaja, infrastrukture, ekonomije i pametnih ljudi u čitavom ovom regionu Jugoistočne Evrope.
Premijer je rekao i da je odabrao Knjaževac i istočnu Srbiju za obeležavanje 100 dana rada vlade kako bi ukazao na bisere tog kraja koji je, kako kaže, pomalo zaboravljen. „Moja ideja je bila da te srpske varoši, bisere Srbije, kao što je Knjaževac, na neki način podignemo iz uspavanosti. I naš fokus integralnog razvoja će biti istočna Srbija. Iz tog razloga je naš plan i moja ideja bila da idemo u Knjaževac koji je jedno fantastično mesto, jedan jako zanimljiv grad i nadam se da će to pokrenuti zamajac boljeg razvoja čitavog tog dela Srbije“, zaključio je premijer.
