BEOGRAD – Kandidat za predsednika Vlade Srbije Đuro Macut naveo je u ekspozeu da Srbija nikada u istoriji nije imala veću i bolju šansu da svetu pokaže pravo lice, koju je dobila zahvaljujući sprecijlizovanoj izložbi Expo 2027. koja će, kako je naglasio, stvoriti novi imidž Srbije takav da će zemlja postati centar svetskih dešavanja.
Macut je u Skupštini Srbije, predstavljajući program buduće vlade, istakao da Srbija neće biti ista zemlja nakon održavanja specijalizovane izložbe Expo 2027. koja će biti najveći događaj koji je Srbija ikada organizovala.
„Naša infrastruktura biće izgrađena kao nikada u istoriji, a imidž države u svetu biće takav da ćemo postati centar svetskih dešavanja. Nikada u istoriji nismo imali veću i bolju šansu da svetu pokažemo svoje pravo lice, kako je pevao Dositej Obradović“, kazao je Macut.
Specializovana izložba Expo 2027. Beograd, pod temom „Igraj za čovečanstvo, sport i muzika za sve“ predstavljaće prvu međunarodnu izlužbu ove vrste na prostoru Zapadnog Balkana, kazao je Macut i podsetio je da će EXPO biti održan od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, kada će Beograd, kako se očekuje, tokom 93 dana ugostiti više od četiri miliona posetilaca iz celog sveta.
„Do sada je učešće potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija“, naveo je Macut.
Prema njegovim rečima, za Ekspo je direktno povezan jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda, izgradnja metroa.
„Radovi teku po planiranoj dinamici. Prva linija će, kako je podsetio, povezivati Železnik i Mirijevo, druga će ići od Bežanije do Mirijeva, a obe linije ukrštaće se na Savskom trgu. Planirana je i treća linija Banjica – Bežanije. Metro sistem će značajno unaprediti javni prevoz, kvalitet života u Beogradu i dati snažan posticaj tehnološkom i ekonomskom razvoju čitavog društva“, kazao je Macut.
Macut: Insistiraću na primeni Ustava, da su KiM i Vojvodina deo suverene Srbije
Kandidat za predsednika Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas da je Ustav dokument na čijoj će pravilnoj primeni neprestano insistirati i istakao da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, a da je jedan od ključnih prioriteta da se na unutrašnjem planu uspostavi red u skladu sa Ustavom.
Istakao je da primena Ustava podrazumeva podrazumeva da su AP KiM i Vojvodina sastavni deo teritorije suverene Srbije.
„Kada to kažem, sa ovog mesta jasno i glasno napominjem, da su Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, kao i Vojvodina, sastavni deo teritorije suverene Srbije, da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u skladu sa Ustavom. Ovoga se načela u Srbiji moraju pridržavati svi“, ukazao je on.
Macut je ocenio da se Srbija nalazi u dobu nacionalnog i ekonomskog poleta, iako, kako kaže, neki bezuspešno pokušavaju to da ospore.
„Poštovanje u inostranstvu koje smo zadobili u periodu vođstva predsednika Vučića, jeste istorijsko. Danas Srbija ravnopravno komunicira i sa istokom i sa zapadom, kao i sa severom i sa jugom planete. Takvu Srbiju koja grabi ka uspehu pokušavaju da destabilizuju oni centri moći koji nam ne žele ništa dobro. Mi se nalazimo u prelomnoj fazi naše državne i nacionalne obnove i sada moramo na unutrašnjem planu uspostaviti red i puno poštovanje Ustava i zakona“, poručio je Macut predstavljajući plan nove vlade.
Macut je završavajući ekspoze naglasio da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, jednako i ravnopravno, i da mora da funkcioniše vladavina prava, socijalne pravde, građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Macut: Nova vlada nastaviće da poštuje prava svih građana i da uvažava različitosti
Kandidat za predsednika vlade Đuro Macut izjavio je danas izlažući ekspoze u Skupštini Srbije, da će buduća Vlada nastaviti da poštuje osnovna ljudska prava, prava svakog pojedinca i da će nastaviti da uvažava različitosti i da garantuje jednaka prava za sve svoje građane.
On je rekao da poštovanje ljudskih prava predstavlja temelj svakog demokratskog društva.
„Sloboda, dostojanstvo, jednakost i pravna sigurnost pripadaju svakom pojedincu, bez izuzetka. Obaveza svake države je da aktivno štiti te vrednosti, a naša odgovornost je da izgradimo institucije koje to garantuju u praksi za svakog građanina, u svakom trenutku“, rekao je Macut.
Kada je reč o ženama, Macut je istakao da one zaslužuju duboko poštovanje celog društva.
„Žena je izvor života, snaga porodice i temelj naše zajednice. Njena uloga je nezamenjiva bila u porodici, na radnom mestu ili u javnom životu. Svako nasilje prema ženi zaslužuje najoštriju osudu. Prema ženima se mora odnositi sa dostojanstvom i uvažavanjem, a država mora biti dosledna i beskompromisna u zaštiti njihove bezbednosti“, naglasio je Macut.
On je istakao da u temeljima svakog civilizovanog društva leži bezuslovno poštovanje ljudskog dostojanstva i osnovnih prava svakog pojedinca.
Podsetio je da su ova prava univerzalna, nedeljiva i neprkosnovena i pripadaju svakom čoveku.
Istakao je da poštovanje prava manjina nije samo moralna i pravna obaveza, već i ključni faktor za izgradnju inkluzivnog, demokratskog i prosperitetnog društva.
„Samo u društvu koje uvažava različitosti i garantuje jednaka prava za sve svoje građane, mogu se stvoriti uslovi za istinski napredak i blagostanje. Iskreno verujem da je moguće postići istorijski dogovor između Srba i Bošnjaka. Harmonija koju smo izgradili u Raškoj oblasti ili Sandžaku, kako je naši Bošnjaci nazivaju, predstavlja snažan primer jedinstva i zajedništva“, rekao je Macut.
Istakao je da je Srbija želi da bude domovina svih njenih građana, kao i da bliskost i razumevanje želi i sa sugrađanima mađarske nacionalnosti.
„Tokom protekle decenije Srbija je ostvarila istorijske rezultate na zajedničkom sagledavanju i razumevanju hiljadugodišnje zajedničke istorije Srba i Mađara. Mađari koji žive u Srbiji dragocena su spona sa prijateljskom i partnerskom državom Mađarskom, sa kojom gradimo stratešku saradnju, koja će tek doneti plodove na kulturnom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom planu“, rekao je Macut.
Dodao je da i brojna romska zajednica u Srbiji daje sve veći doprinos društvenom životu i biće predmet posebne državne pažnje, kako bi se nastavilo sa njenim ekonomskim, obrazovnim, kulturnim i svakim drugim jačanjem i uključivanjem u društvene procese.
Macut je dodao da će se nastaviti praksa intenzivnog dijaloga i kvalitetnih politika usmerenih ka albanskoj nacionalnoj manjini, sa ciljem da ona uzme puno učešće u svim razvojnim procesima koji se odvijaju u našem društvu.
„Nećemo zapostaviti ni prava i potrebe naših sugrađana koji čine manjine brojne nacionalne zajednice poput Slovaka, Hrvata, Rumuna, Bunjevaca, Vlaha, Makedonaca, Goranaca, Rusina i svih ostali koji sačinjavaju mozaik nacionalne raznolikosti naše zajedničke zemlje Srbije“, israkao je on.
Macut: Energetika je temelj razvoja zemlje, gradićemo nove kapacitete
Energetika predstavlja temelj razvoja jedne zemlje, bez sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom nema ni ekonomskog rasta, ni stabilnosti, ni društvenog napretka i zato su ključni prioriteti Vlade Srbije usmereni ka izgradnji novih proizvodnih kapaciteta ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja i unapređenja energetske efikasnosti, izjavio je danas mandatar Đuro Macut.
On je u ekspozeu u Skupštini Srbije istakao da je najznačajniji strateški projekat u ovom trenutku izgradnja revirzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora.
„Paralelno, u partnerstvu sa kompanijama Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država, gradimo solarne elektrane sa baterijskim skladištima. Do 2020. EPS će značno smanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u sušnim godinama. Vetropark Kostolac biće završen 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla će omogućiti da 90 odsto termokapaciteta bude usklađeno sa ekološkim standardima“, naveo je on.
Istakao je da se diversifikacija izvora snabdevanja nastavlja izgradnjom gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i proširenjem skladišta u Banatskom Dvoru, što će obezbediti veću sigurnost i fleksibilnost.
Prema njegovim rečima, planirana je izgradnja gasnih elektrana u Nišu i Novom Sadu a u oblasti nafte do 2027. godine biće završen naftovod ka Mađarskoj i skladištenje naftnih derivata u Smederevu kapaciteta 120.000 metara kubnih.
„Srbija gradi svoju energetsku budućnost sigurno, korak po korak, odgovorno. Bez energije nema razvoja a bez zelene energije nema budućnosti i zato nećemo stati“, poručio je on.
Macut: Nastavlja se zapošljavanje zdravstvenih radnika, dalje rešavanje lista čekanja
Mandatar Đuro Macut izjavio je danas da će u oblasti zdravstva biti nastavljeno rešavanje pitanja lista čekanja, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu i promocija preventivnih pregleda i skrining programa, ali i zapošljavanje zdravstvenih radnika iz diaspore.
Macut je tokom izlaganja ekspozea u Skupštini Srbiji, kada je reč o listama čekanja, kazao da su od 10. septembra smanjene za više od 30.000 tako što su potpuno rešene za oblasti pregleda skenerom, operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva i koronarografija, odnosno kateterizacija srca.
Mandatar je dodao da su liste čekanja za preglede magnetnom rezonancom rešene svuda osim u tri ustanove u AP Vojvodini i dodao da se radi na tome da i u tim ustanovama bude rešeno.
Kako je naveo, plan je da se najveća lista čekanja za ugradnju kukova i kolena reši do kraja 2026. godine.
Macut je naveo i da je planirano da se nastavi sa zapošljavanjem zdravstvenih radnika iz dijaspore.
„Do sada se u Srbiju vratilo 65 zdravstvenih radnika iz celog sveta, a u ovom trenutku je u obradi još više od stotinu zahteva. Nastavljamo i sa zapošljavanjem najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta“, kazao je Macut.
Naveo je da će se raditi na promociji preventivnih pregleda i skrining programa, posebno kroz kampanju Karavan zdravlja.
Kako je rekao, od kraja 2024. godine Karavan zdravlja je posetio 22 grada i opštine.
U saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja, kako je naveo, ulaže se i u zdravstvenu infrastrukturu.
„Gradimo i rekonstruišemo porodilišta, kliničko-bolničke centre, bolnice, domove zdravlja. Trenutno su započete ili u planu aktivnosti za izgradnju novih objekata Hitne pomoći u Beogradu, Tiršove 2, GAK Narodni front na Bežanijskoj kosi, GAK Niš, opšte bolnice u Kikindi, opšte bolnice Valjevo, kliničko-bolničkog centra Novi Pazar, kliničkog centra Užica i Torlaka“, naveo je on.
Kako je dodao, projekat prevencije i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji, koji se finansira sredstvima zajma Svetske banke u iznosu od 70 miliona evra, postoje efektivan u decembru 2024. i završava se u martu 2029.
U okviru tog projekta, kako je dodao, planirano je ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu, kao što su mobilne ambulante, bronhoskopi, kolonoskopi, gastroskopi, ultrazvučni aparati uključujući linarne akceleratore, aparate za magnetnu rezonancu, rekonstrukciju i opremanje specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovičkog banja u Aranđelovcu.
Macut je dodao da su planirani i sistemi za centralizovanu pripremu citotoksične terapije za tri ustanove tercijarnog nivoa koje pružaju uslugu hemioterapije.
Macut: Opredeljenje Srbije kao vojno neutralne zemlje zahteva unapređenje vojske
Kandidat za predsednika Vlade Đuro Macut izjavio je danas da opredeljenje Srbije kao vojno-neutralne zemlje u uslovima složene geopolitičke situacije u svetu zahteva da se nastavi stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje, efikasno upravljanje, održivost, razvoj i unapređenje sposobnosti Vojske Srbije.
„Vlada će nastaviti s aktivnostima na primeni opredeljenja iskazanih u konceptu totalne odbrane, čime ćemo značajno ojačati sposobnost i kapacitete sistema odbrane i time unaprediti ukupnu bezbednost Republike Srbije i njenih građana“, rekao je Macut u Skupštini Srbije predstavljajući program buduće vlade.
Macut je dodao i da su se usvajanjem strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije stvorili uslovi za intenziviranje rada na pripremi novog dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Srbije, koji će obuhvatiti period do 2035. godine.
„Vojska Srbije nastavlja da unapređuje svoje operativne sposobnosti kroz opremanje najsavremenijim naoružanjima i vojnom opremom. U skladu sa našim strateškim opredeljenjima, ovo opremanje se težišno vrši proizvodima iz domaćeg razvoja i proizvodnje“, rekao je Macut.
On je naveo i da su kroz investicione cikluse Vlade Srbije, kao i kroz sopstvene investicije fabrika odbrambene industrije, njihovi proizvodni kapaciteti u ključnim oblastima višestruko povećani i usvojene su nove tehnologije koje bezbeđuju opremanje naših snaga najsavremenijom opremom, kao i konkurentnost našeg naoružanja na međunarodnom tržištu.
Prema njegovim rečima, realizacijom nabavke iz partnerskih zemalja višestruko je povećana flota višenamenskih helikoptera i nabavljeni su novi transportni avioni, kao iisporučeni novi i modernizovani artiljerijski sistemi, a povećen je i broj savremenih tenkova.
Macut je ukazao i na uspostavljanje respektivne flote bespilotnih letelica i opremanje savremenim napadnim dronovima.
„U narednom periodu ključni zadaci su vezani za prijem i upotrebu borbenih aviona Rafal i dalje opremanje novim i modernizovanim protivazdušnim sistemima. U segmentu opremanja visokotehnološkim naoružanjem povećaće se broj vazduhoplova i zemaljskih besposadnih platformi i unaprediti stepen njihove autonomnosti kroz primenu veštačke inteligencije“, kazao je Macut.
Kako je istakao, nastaviće se i sa njihovom integracijom u sve vidove Vojske Srbije od najnižeg taktičkog do najvišeg nivoa, uz povećanja obima združenog dejstva posadnih i besposadnih platformi.
„Nastaviće se razvoj i opremanje komadno-informacionim sistemima u cilju daljeg unapređenja situacione svesnosti, sposobnosti komandovanja“, rekao je Macut.
Prema njegovim rečima, potrebno je stvaranje adekvatnih uslova za obuku kroz ubrzanu nabavku trenažera i simulatora, infrastrukturno uređenje poligona, strelišta i vežbališta, kao i obezbeđivanje znatnih količina manevarskih sredstava i artificija za obuku kako bi proces osposobljavanja tekao neprekidno, posebno imajući u vidu mogućnost obuke većeg broja regruta, a što je u funkciji stvaranja uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka.
