Neke stvari, ipak, treba saopštiti licem u lice.
Znate one situacije u kojima ne možemo da izdržimo da partneru odmah ne kažemo to što nam je na umu, ali je problem u tome što on nije pored nas? Mnogi se, u takvim situacijama, odluče na poruke, a to je potpuno pogrešno.
Naravno, ovo ne važi baš za svaku situaciju, ali neke od njih jednostavno nikada ne treba da saopštite putem telefona i to u pisanoj formi.
Nemojte da zaboravite da pisane poruke nemaju zvuk i da partner, na osnovu njih, nekada ne može da zaključi koliko je situacija ozbilja. Sa druge strane, poruka može da zazvuči mnogo gore nego što to zaista vi mislite.
Neke stvari, poput ovih, ipak treba saopštiti licem u lice.
Žalbe – Primedbe tipa „Opet nisi izbacio đubre“, „Da li moram sto puta da kažem da usisaš kuću“, trebalo bi saopštiti uživo. S obzirom na to da druga strana ne čuje glas, ne može da zna koliko je situacija ozbiljna. Iz istog razloga, klonite se i optužbi.
Uvrede – „Ti si neodgovoran“, „Nisam upoznao/la bezosećajniju osobu“, „Gadiš mi se“ – izjave su koje nikako ne bi trebalo da se nađu u pisanoj komunikaciji. Zvuče pregrubo, a osim toga, kasnije možete da se pokajete, pogotovo ako ste reagovali impulsivno.
Izvinjenja – Lepo je izviniti se kada uradimo nešto loše, ali ni izvinjenjima ni dugim objašnjenjima nije mesto u porukama. To su stvari koje treba rešiti uživo ili barem putem telefonskog razgovora.
Važne informacije – Nemojte važne vesti, bilo da su lepe ili ružne, saopštavati preko poruka. Vest o unapređenju, otkazu, prva izjava ljubavi… takve vesti ne bi trebalo da saopštavate u pisanoj formi.
Tajne – Uvek razmišljajte da bi vašu poruku mogla da vidi druga osoba, slučajno ili ne. Zato o onome što vam je veoma važno, ne ostavljajte pisani trag.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
