BEOGRAD – Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić smatra da bi ulazak Finske i Švedske u NATO mogao da utiče na tok sukoba u Ukrajini, ali ina globalna dešavanja jer se NATO širi ne samo na istok, već i na Daleki istok.
”Australija, Japan, Južna Koreja i Indija su sa SAD već potpisale određene bezbednosne ugovore, a da li će to biti u okviru frazologije ”svi smo deo NATO-a” ili će neki novi bezbednosni savez blisko sarađivati sa alijansom, to će budućnost pokazati, ali činjenica je da se NATO širi”, kaže Lunić za Tanjug.
Navodi da je sukob u Ukrajini i ubrzani tehnološki razvoj cele civilizacije doveo do stepena kada, kako kaže, jedna nacija ne može da odgovori na sofisticiranost bezbednosnih pretnji, kao i da je nemoguće imati ”održivu vojnu neutralnost”.
”Taj koncept je definitivno prevaziđen ne samo zbog percepcije moćnih zemalja, kao što je Rusija prema suverenitetu drugih zemalja, nego i zbog tehnološkog razvoja. Na sajber i hibridne prernje ne može se efikasno odgovoriti bez saradnje i kolektivizma”, navodi Lunić.
Kako kaže, na delu je stvaranje nove geopolitičke mape sveta, a Srbija, ističe, to treba da shvati ”kuda ide savremeni svet i da bude u tom vozu”.
Smatra da je pitanje da li će EU preživeti u sadašnjem obliku uz ocenu da Nemačka postaje globalna sila koja izdvaja više od dva odsto BDP za odbranu.
”To znači da će postati treća sila sveta i da EU više nije samo privredna i ekonomska sila, već će postati geopolitička sila što znači da će se menjati kompletan geopolitički koncept. Srbija zato treba da shvati kuda ide”, kaže Lunić.
Dodaje da je robna razmena Srbije sa EU 64 odsto, a sa Rusijom četiri odsto i da se, kaže, ne treba se rukovoditi emocijama već matematikom.
Na pitanje o najavljenoj poseti nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji, Lunić kaže da očekuje da će Šolc doneti ne samo Srbiji već celom Zapadnom Balkanu poruku da ”nas EU očekuje što je pre moguće”.
“Uključenje nekih drugih zemalja, pa i u našem okruženju, koje nisu ispunjavale uslove za integraciju, je bila geopolitička odluka.Tako bi u slučaju Zapadnog Balkana to moglo da bude geopolitička odluka, iako sve zemlje ne ispunjavaju potpuno uslove za ulazak u EU”, kaže Lunić.
Komentarišući ideju o stvaranju evropske geopolitičke zajednice koju su izneli predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i francuski predsednik Emanuel Makron , Lunić kaže da taj predlog još uvek nije usaglašen u okviru EU i primećuje da je nakon toga Šolc izneo drugačije predloge.
”Nemačka smatra da Zapadni Balkan treba da što pre uđe u EU, a ne deo evropske političke zajednice. U okolnostima globalne krize, izazvane pre svega ratom u Ukrajini, zemlje Zapadnog Balkana bi možda mogle da očekuju brži ili kolektivni ulazak ili približavanje EU tako da ceo region oseti benefite”, navodi Lunić.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
