Ljuti ste? Ima rešenja – naučite da praštate, odlično je za zdravlje

Od mališana i njihove ljutnje do nestrpljivih vozača u saobraćajnoj gužvi, bes je univerzalna emocija. Prema Američkom udruženju psihologa, mnoge situacije u životu mogu da nas iznerviraju, ali je važno naučiti kako da ih kontrolišemo.

Bes može da nas obuzme zbog mnogo različitih stvari i situacija. To može da bude susret sa „teškom“ osobom, sećanje na događaj koji nas je uznemirio, razmišljanje o neuspehu… Kada smo besni, veća je verovatnoća da ćemo naći rešenja za probleme, založiti se za sebe i svoje kvalitete i vrednosti i poštovati svoje potrebe. Najvažnije je imati dobar pristup da neka od emocija ne bi postala toksična.

Bolesti srca, glavobolje, problemi sa varenjem, promene na koži i agresivno ponašanje povezani su sa hroničnim besom, navodi se u časopisu Dobra terapija.

Kako ističu lekari i psiholozi, najvažnije je naučiti kako da se „odbranite“ od stresa koji je mnogima deo svakodnevice.

Ljutnja se ponekad može pojaviti iznenada i niotkuda, ali često postoji i okidač za nju, iako toga nekada nismo ni svesni.

„Ljutnja je način na koji nas mozak upozorava da osećamo nešto što ne želimo da osećamo. Okidač mogu biti različite situacije i događaji. Kada tačno odredite šta aktivira vaš bes, idite korak dalje tako što ćete kontrolisati misli u datom trtenutku“, rekla je Alison Stoun, holistički psihoterapeut.

Kognitivne distorzije ili pogrešni obrasci razmišljanja podstiču negativnost. Zato je važno sebi postaviti pitanje o tome – da li svet gledamo pozitivno ili negativno. Distanciranje od takvih misli pruža nam priliku da razmislimo, pre bilo kakve reakcije.

Pokušajte da „pobedite“ bes i ne reagujete na njega
Srce vam kuca, mišići vam se naprežu i ne možete mirno da sedite — sve su to znaci upozorenja naglog besa koji nas osvaja i parališe naš um.

Savet stručnjaka je da se izbegne nagla reakcija na bes, tako što će se čovek okrenuti svojim omiljenim aktivnostima koje će mu zaokupiti pažnju. Tada je moguće zaboraviti na bes, bar privremeno.

Dr Andrea Bonior, klinički psiholog i autor predavanja samopomoći ističe da je ključna razlika između „otupljivanja“ emocija i korisnog ometanja ono što čovek oseća posle suočavanja sa onim što nas je uznemirilo.

Vodite računa o svom telu, ne samo o svom umu
Ponekad ljutnja nastaje i zbog fizioloških faktora. Nizak nivo šećera u krvi, nedostatak sna, fizički bol, bolesti, odvikavanje od kofeina i različitih supstanci, mogu da dovedu do razdražljivosti.

Ako ste zanemarili svoje fizičko zdravlje, možda će vam užina ili kratka dremka pomoći posle napornog radnog dana.

U smanjenju i upravljanju besom, kao i kod smanjenja stresa može da pomogne i vežbanje. Važno je voditi računa o disanju, jer ljutnja često uzrokuje plitko i ubrzano disanje.

Tada je važno fokusirati se na dah i disanje, polako udišite kroz nos i izdišite kroz usta, predlog je stručnjaka koji pišu za časopis Zdrav život. Disanje je ključno i ako je pravilno smanjuje nivi stresa u organizmu.

Oproštaj je protivotrov za ozbiljnu ljutnju koja uništava sreću, iako je lako reći, a teško oprostiti.

„Ostati ljut je stvar zaštite, to je borba ili bekstvo, a ljudski instinkt ukazuje da želimo da uzvratimo ili kaznimo nekog kada nam je naneta nepravda“ objasnila je terapeutkinja Rejčel za Mind and Body.

Ako vas ljutnja izjeda, otpuštanje ljutnje moglo bi da pomogne da se čovek oseća bolje.

Praštanja ne znači da moramo da promenimo svoj odnos ili način na koji komuniciramo sa drugima. Svako ko odluči da oprosti sprečiće da ga bes kontroliše kroz um i telo.

Savet psihologa je da mnoge stvari snagom volje i oštrinom selektivnog uma treba prihvatiti, naročito ako se neke stvari ne mogui pobediti.

Zapamtite, oproštaj koristi vama, a ne drugoj osobi — i ne morate da čekate izvinjenje da biste ga primenili.

„Opraštanje je moj sigurnosni ventil protiv vrste toksičnog besa koji bi me mogao ubiti“, rekao je Robert Enrajt, istraživač koji se bavi opraštanjima.

Čekanje na izvinjenje znači pogrešno razumevanje vaše slobodne volje, a pogrešno je razumevanje leka koji je oprost, koji treba da možete slobodno da uzimate, šta god želite, prenose stručnjaci.

Pročitajte još:

Svesno razdvajanje: Kako da prebolite razvod braka

Prosečan čovek u svom životu iskusi dve do tri značajne veze. To znači da će barem dve od tri završiti rastankom. Bilo da je u pitanju raskid veze od par meseci ili razvod braka od deceniju ili više, to je jedna od najvećih trauma kroz koju prolazimo kao ljudska bića. Zapravo, istraživanja potvrđuju da iskustvo […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.