Ljudi su nekada plaćali kazne ako su smatrani “previše ružnim” da bi izašli u javnost

Poslednji “ružan zakon” nije ukinut u Čikagu sve do 1974. godine.

Kada je reč o zakonima, niko nikada nije rekao da su oni uvek bili fer i pravedni. Tipičan primer nepravde desio se kada je San Francisko postao prvi grad u Sjedinjenim Državama koji je kriminalizovao ružnoću.

Da, dobro ste pročitali, u 1880-im godinama ste mogli biti kažnjeni ako niste dovoljno lepi u javnosti.

Ovakve odredbe širom Sjedinjenih Država zabranjivale su pojavljivanje na javnim mestima bilo koga ko je „bolestan, osakaćen, ili na bilo koji način deformisan, odnosno neugledan“.

Ovi „ružni zakoni“ bili su stvarni koliko i američki građanski rat, a u stvari su se pojavili baš kada je rat pokucao na vrata zemlje. A ni oni nisu bili šala, već su došli sa strogim definicijama ružnoće. Zakoni se nisu odnosili samo na jutarnju nadutost ili pojavu akni.

U Americi 19. veka nije bila tajna da su klasa i izgled išli ruku pod ruku. Negde 1867. godine, u San Francisku je donet jedan od prvih statuta ružnog zakona koji je glasio ovako:

„Da se zabrani ulično prosjačenje i da se određene osobe uzdrže od pojavljivanja na ulicama i javnim mestima“.

Za vreme rata i terora, vlasti su verovale da će osobe užasnog izgleda postati samo još jedna stvar koje se treba plašiti. Ulice su očišćene ovim zakonom kako bi „dame delikatnog zdravlja“ mogle da lutaju uokolo bez straha od deformisanih monstruoznosti.

Reči kao što su „odvratno“, „ružno“, „deformitet“ i druge, našle su svoj put u većini uredbi širom država, ali svaki statut je imao svoju verziju koja je zabranjivala radnje prosačenja i lutanja ružnih ljudi po gradu. Ovakve verzije ružnih zakona javnost je pozdravila. Članak u Čikago tribjunu nazvao je uklanjanje neuglednih prosjaka sa ulica javnim dobrom.

Termin „ružni zakoni“ dodeljen je okrutnim uredbama 1975. godine, kako zbog predmeta njihove materije, tako i zbog užasnosti njihovog dejstva. Do 1974. zakon je već bio ukinut.

Osobe sa invaliditetom su postepeno dobijale veća prava, a 1990. godine je u Sjedinjenim Državama usvojen Zakon o Amerikancima sa invaliditetom.

Pročitajte još:

Najinteligentniji čovek na svetu je dečak star 11 godina: Mali Englez ima veću inteligenciju i od Ajnštajna

“Svi u školi misle da sam jako pametan, a ja sam oduvek želeo da znam da li sam među 2 odsto najboljih ljudi koji polažu test Mense”, rekao je učenik šestog razreda Jusuf Šah. Jedanaestogodišnji Englez muslimanske veroispovesti Jusuf Šah, prema Mensa IQ testiranju, najpametniji je čovek na svetu, piše Yorkshire Evening Post. Šah je na testiranju sakupio […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.