Ljudi koji uvek kasne: Nekultura ili nešto ozbiljnije

Učestalo kašnjenje je mnogima postao sastavni deo ličnosti. U nekim slučajevima može biti predmet šale, najčešće kada je u pitanju sastajanje sa prijateljima ili bilo koje ležerno okupljanje. Svakome se nekada dogodilo da zakasni na ugovoreno viđanje sa bliskim prijateljima, što retko predstavlja problem.

Ipak, kada je događaj ozbiljniji, kao što je poslovni sastanak, unapred zakazani lekarski pregled i mnoge druge obaveze, kašnjenje je nepoželjno i može negativno uticati na kvalitet života i međuljudske odnose. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ovaj fenomen.

Mnogi stručnjaci smatraju da učestalo kašnjenje ne mora nužno biti znak nekulture i nepoštovanja tuđeg vremena, već može postojati više razloga. Prvi je prekomerni optimizam, koji se može primetiti kod ljudi koji isuviše veruju svom haotičnom rasporedu i veštinama (ne)organizacije. Najčešće će zakazati više događaja u jednom danu, u nadi da će sve postići, ali takav plan često bude neuspešan, zbog čega dolazi do kašnjenja.

Drugi je vezan za tip ljudi koji ne umeju da kažu „ne“. Najčešći uzrok je ustručavanje od mogućeg povređivanja emocija drugih ljudi i odbijanja poziva za sastajanje, kao i strah od propuštanja važnih događaja (FOMO). Za razliku od prethodno navedenog optimizma, ovaj razlog može biti veliki izvor stresa.

Malo šaljivije objašnjenje je kašnjenje koje je postalo veliki deo ličnog brenda pojedinca. Svi uvek očekuju da će ta osoba kasniti i vremenom će prestati da pokušava da stigne na vreme.

Sledeći razlog može biti prokrastinacija, to jest odlaganje obavljanja obaveza, što znači odugovlačenje odlaska na ugovoreni sastanak, bez obzira da li je poslovni ili samo društveno okupljanje. Prokrastinacija može imati više objašnjenja, ali jedan od čestih je anksioznost ili strah. Na primer, oni koji se ne osećaju prijatno na događajima sa velikim brojem ljudi će podsvesno „izbegavati“ odlazak i odlagati vreme polaska, dok će se u međuvremenu baviti drugim stvarima i sebi odvlačiti pažnju (sve dok nije prekasno).

Ponekada, navika kašnjenja ne zavisi samo od pojedinca, već i od kulture u kojoj je odrastao. Osećaj za vreme se retko spominje kao faktor prilikom opisivanja određene kulture, ali zapravo ima veliku ulogu u identitetu jednog naroda. Na primer, kašnjenje u Japanu se uvek smatra nepoštovanjem i neprimerenim ponašanjem, bez obzira na događaj. S druge strane, kašnjenje u Italiji je sasvim normalna stvar i malo ko će se uvrediti ako na dogovoreno okupljanje svako dođe više od pola sata nakon ugovorenog vremena.

Kašnjenje može biti prikladno za određene, ležerne situacije, ali vremenom može postati problematična navika koju će biti teško iskoreniti. Pre nego što postane ozbiljna prepreka u životu, dobro je postepeno uvežbavati tačnost.

Najbolji način za izbegavanja kašnjenja je ogranizacija unapred. Spremanje torbe, odevne kombinacije i sličnih delova rutine, nekoliko sati pred izlazak (ili prethodno veče pre spavanja), može uštedeti vreme i umanjiti stres koji se javlja prilikom haotičnog spremanja. Osim toga, vežbanje discipline i ograničavanje sebi „zabave“ pred važan događaj, može biti od pomoći. Na primer, ako nas očekuje važan sastanak u večernjim satima, najbolje je odložiti gledanje popodnevnog filma za drugi put i iskoristiti vreme za spremanje. Još jedan način, za one kojima je potreban vizuelni podsetnik, je kupovina više satova za svaku prostoriju. „Videti“ vreme koje prolazi može podsvesno poboljšati koncentraciju i događaj na koji ne sme da se kasni postaje prioritet.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.