Vasić je vodio novosadski sastav do prve titule na završnom turniru
Basketaši novosadskog Limana već godinama su u svetskom vrhu, međutim, tek ovog decembra stigli su do titule najbolje ekipe završnog turnira.
Ranijih godina, Liman je godinu završavao na prvom mestu rang-liste, bio glavni favoriti i rival kog niko nije želeo. Tokom nedavno okončane sezone, to je bilo nešto drugačije, ali toliko željena titula sada je u rukama ove ekipe. O šampionskom putu Limana razgovarali smo sa basketašem ekipe i dobitnikom MVP priznanja na završnom turniru Mihailom Vasićem.
– Velika stvar za nas. Prethodnih godina smo uglavnom imali dobre rezultate tokom sezone i osvajali titule, ali smo uvek na završnici igrali loše, nismo mogli da pružimo svoj maksimum i kiksirali smo. Prošle sezone smo odigrali dobro, ali se desilo to finale sa Rigom i ta neverovatna završnica u kojoj smo izgubili sa 21:20, dvojkom u zadnjim sekundama. Tako da smo ove godine išli maksimalno motivisani i spremni da napravimo dodatni iskorak. Bila je dugačka sezona i dosta je bila podređena Olimpijskim igrama. Mnogo smo trenirali sa reprezentacijom i nismo imali vremena da se spremamo kao tim. Mislim da je to jedan od razloga što nismo prikazali svoju igru na prethodnim turnirima. Pred završni turnir smo imali više od mesec dana da se lepo spremimo i da damo maksimum i na kraju i trijumfujemo – počeo je priču o osvajanju trona Mihailo Vasić.
Na tom putu, ove godine je i pritisak javnosti bio znatno manji. Uloge favorita podeljene su drugima, Liman je igrao rasterećeno.
– Pa jeste, može tako da se kaže. Prethodnih godina smo imali to neko breme favorita, zato što smo bili najbolji tim tokom godine. Ova godina je bila prva da nismo bili favoriti, nisu nas stavili ni među pet. Tako da smo sa te strane išli rasterećeno i maksimalno motivisani da pokažemo ko smo zaista, i mogu da kažem da nas je to što nismo bili među favoritima dodatno motivisalo.
Završni turnir u Saudijskoj Arabiji igrali su bez Stefana Stojača, igrača koji je godinama važio za vodećeg basketaša, kako u ekipi, tako i na svetskim listama.
– On je bio vođa prethodnih godina, pogotovo na samom početku, tad je bio na vrhuncu forme. Veoma je bitan igrač u rotaciji, ali mislim da je Liman mnogo više od jednog igrača, što smo pokazivali godinama, da ko god da ne igra od nas četvorice, Liman je Liman i uvek cilja na najviša mesta. Kilijan se odlično uklopio. U početku nije bio opušten, bio je malo nervozan, a onda je u poslednje vreme igrao zaista vrhunski.
Vasić je ove godine igrao na Olimpijskim igrama, gde je Srbija stigla do bronzane medalje. Ipak, porediti reprezentativni uspeh sa timskim prilično je nezahvalno.
– Dve različite stvari. Igranje za svoju državu je zaista velika čast i mogu da kažem da su mi podjednako dragi uspeh na Olimpijskim igrama – zato što sam igrao za svoju državu i što sam bio na tako važnom takmičenju, i ovo sada, gde smo kao tim konačno napravili taj dodatni korak i osvojili trofej koji nam je jedini nedostajao u koleciji.
Za one koji i nisu naročito upućeni, sistem takmičenja u basketu sličan je teniskom, te zahteva česta i brojna putovanja, od metropole do metropole, a pojedini turniri se igraju u gradovima koji su izazov i za turiste, pa je tako Mihailo sa Limanom igrao i u Mongoliji i Južnoj Koreji.
– Najveći utisak na mene su ostavile Mongolija i Južna Koreja. Mongolija je potpuno drugačiji svet i zaista nikada nisam razmišljao o tome da idem tamo. Zanimljiva je činjenica da tamo ima više konja nego ljudi i da je 3×3 državni sport. Sjajna je stvar što tako mala država ulaže u basket. Ove godine su imali realne šanse da se plasiraju na Olimpijske igre.
Anegdote sa putovanja
A na tim putovanjima dešavaju se brojne anegdote. Da li je reč o smešnim, neugodnim ili nepoznatim, ali nižu se od turnira do turnira. Vasić je podelio jednu, iz 2018. godine.
– Na prvi turnir u sezoni, čelendžer u Kini, otišao sam direktno iz Amerike. Završio sam Univerzitet i trebalo je da imam završno veče, da primim diplomu, ali nisam mu prisustvovao jer sam otišao na turnir u Kinu. Konekcija mi je bila Njujork – Cirih – Šangaj, i nakon nekih 35 sati provedenih u putu, jedva sam čekao da stignem u Šangaj i vidim svoje saigrače.
– Kad sam došao, video sam da me niko ne čeka na aerodromu u Šangaju. Sedeo sam dva-tri sata i čekao, bez telefona i bez ikakvog načina da bilo s kim kontaktiram u tim jutarnjim časovima. Onda sam ih ugledao, ja onako sam sedim u ćošku, a oni na moje pitanje kažu: “Uspavali smo se.” To je kao neka anegdota i moje najteže putovanje.
Naš sagovornik se može pohvaliti i životom u Šangaju, gde je sa Limanom boravio u saradnji sa Kineskim basketaškim savezom.
– Zaista sjajno iskustvo. Dosta smo ojačali kao tim. Proveli smo godinu dana po 24 sata zajedno i mislim da je to jedna veoma bitna godina za naš razvoj. Imali smo dosta problema te godine i sa povredama, ali smo na kraju uspeli da pokažemo taj neki karakter. Bilo je zadovoljstvo i raditi sa kineskom reprezentacijom, dosta stvari smo naučili od njih, kao i oni od nas.
Na kraju, ponovo se vraćamo na ono, najskorije. Mihailo i njegovi saigrači sada su poznati i van basketaških krugova. Po povratku iz Saudijske Arabije, usledili su intervjui, gostovanja i prijemi.
– Dosta sam zauzet, ali naravno da mi prija. Mogu da kažem da sam srećan što se završila sezona, bila je turbulentna, što pripreme za Olimpijske igre, pa Igre, Evropsko prvenstvo, raznorazni masters turniri i na kraju završni turnir. Jedna turbulentna godina, ali mogu da kažem da sam srećan što ću imati malo vremena da se odmorim.
Ali već se misli na početak nove sezone, koji je zakazan za proleće.
– Ambicije su visoke. Liman će već od januara početi sa nekim pripremama za sledeću sezonu, koja bi trebalo da bude dosta turbulentnija, da ima više turnira. Takođe, sledeće godine je i Evropsko prvenstvo u Austriji i Svetsko u Belgiji, tako da ima dosta izazova koji su ispred mene i nas kao tima.
– Ovaj razgovor nije bilo moguće voditi a ne upitati, nekoliko meseci kasnije, kakav je sada pogled na bronzu iz Tokija.
– Postoji taj gorak ukus i taj neki osećaj žala za tom finalnom utakmicom. Mi smo to zaslužili našom igrom u Tokiju. Ta loša partija je došla u najgorem mogućem trenutku i mislim da smo odigrali jako lošu utakmicu u polufinalu, dok su Rusi odigrali do tada verovatno najbolju. Ali to je basket, to je sport. Ostaje žal za tom finalnom utakmicom sa Letonijom – naveo je Mihailo Vasić.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
