NOVI SAD – Marko Tančik je menadžer i organizator sa dugogodišnjim iskustvom i angažovanjima na brojnim projektima u kulturi i industriji zabave.
Iako je diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka, svoj put je pronašao u sferi organizovanja Blokstok festivala i sličnih manifestacija.
Pored toga ističe svoju, kako kaže najvažniju ulogu u životu, ponosnog oca dvoje dece.
Na samom početku volimo da pitamo goste o mestu iz kojeg su potekli, da li i ti možeš da nam ispričaš nešto o svom odrastanju?
„Ja sam se kao klinac dosta seljakao po gradu, od Petrovaradina i Kraljevića Marka do jednog momenta kad sam krenuo u Osnovnu školu i došao u taj famozni blok koji mi se kasnije utkao u ne samo odrastanje nego i u kompletnu ličnost. Taj blok me prožima kroz sve čime se bavim i radim i za sebe mogu slobodno da kažem da sam dete bloka. Kad pričamo o bloku i tome šta je blok, neki ga zovu Banatić“.
„Kad u Beogradu kažeš blok, odmah te pitaju koji broj, a kad kažeš u Novom Sadu, postoji jedan jedini deo grad koji su stariji zvali Banatić. Nešto mlađi ga zovu Pariske komune i ceo taj kraj koji pripada administrativnoj mesnoj zajednici „Omladinski pokret“. Tamo sam proveo najviše godina svog života, a kada sam otišao, oženio se i dobio decu, ostao je nekako za sva vremena moj i smatram da sam i dalje odande“.
Posmatrajući te kroz posao, kreativnost i komunikaciju sa ljudima, gde bi sebe svrstao, kao umetnika, menadžera i da li to uopšte ima neke veze sa tvojom strukom?
„Svakako ne kao umetnik, mislim ne smatram sebe nešto naročito talentovanim za bilo koju užu granu umetnosti. Što se tiče sluha tu tek pogotovo. Kad kažem da sam neko ko je sticajem okolnosti direktor, ne tako malog muzičkog festivala, često u šali kažem da je to paradigma negativne selekcije. Kažem to jer apsolutno nemam nekog talenta za muziku niti sam muzički obrazovan, ali sam se u tome sa svojim drugarima pronašao na pravom mestu i u pravo vreme“.
„Kada pričamo o Blokstoku, način na koji ga doživljavamo, sve moje komšije, prijatelji i ja, nije u prvom redu samo muzički festival. To je jedan komšijski festival, jedna specifična priča vezana za taj kraj u kojem sam odrastao. To je pre svega akcenat na jednom druženju na jednim dobrosusedskim odnosima. Ne kažem da kvalitetna muzika, dobri i mladi bendovi koje je Blokstok iznedrio nisu plod toga, ali u osnovi i srži priče jeste neka druga filozofija. S tim u vezi mi nije bilo teško da sebe pronađem u tome i da se posvetim festivalu, iako opet kažem, da sa muzikom nemam neke veze“.
Kako su se razvijale ideje na projektima na kojima si radio?
„Dolazilo je sve manje-više spontano, iz nekog drugarskog odnosa. Blokstok je, opet se vraćam na njega, jeste nešto na šta sam najponosniji, od onoga šta sam sve u životu radio. Došlo je sasvim prirodno, usledila je smena generacija u kvartu. Mi nekako smo zatvoreni i sujetni što se tiče nekih spoljnih uticaja na blok pa nikad nismo dozvoljavali nekim drugim ljudima da nam se mnogo petljaju u ono što radimo“.
„S tim u vezi kad je došlo do neke prirodne smene generacija, kad je jedna ekipa koja je malo starija u odnosu na moje drugare i mene, prosto nije imala više entuzijazma, volje ni energije da se time bavi. Tada smo mi, koji smo u to vreme organizovali neke druge stvari u kvartu, uskočili i nadam se da će i nas tako jednog dana neko mlađi zameniti i nastaviti ovu priču“.
Kada pričamo o Blokstoku, da li bi nam ispričao nešto više o tom festivalu i da li je sve spremno za početak?
„Da je sve spremno, lagao bih kad bi rekao da jeste. Pitanje je da li će biti sve spremno i ono jutro prvog jula, kada osvanemo u železničkom parku sa montiranom binom, šankovima i svim ostalim stvarima. Uvek tu mora biti tog nekog dodatnog stresa i nervoze. Svako ko se bavi organizacijom velikih događaja laže ako kaže da nije tako. Radimo punom parom i za sad ide sve kako treba“.
„Blokstok ove godine neće slaviti jubilej, ali slavi činjenicu da je Novi Sad – Evropska prestonica kulture i obeležava činjenicu da dve godine sticajem nesrećnih okolnosti, na koje nismo mogli da utičemo, a tiče se korone i restriktivnih mera, smo bili prinuđeni da realizujemo festival van Železničkog parka. Zbog te dve godine koje su bile van parka, sviraćemo dva dana u parku. Petak, prvi jul i subota, drugi jul. Sviraće samo novosadski bendovi što je opet kuriozitet za ovaj Blokstok i što nismo do sada radili. Kad se ti faktori skupe i ako nas posluži vreme, imaćemo jednu lepu gradsku žurku i lepu gradsku priču kao što je Blokstok uvek i bio“.
Gradski podkast je krenuo i možemo da se nazovemo kolegama, kako se tebi čini rad na takvom formatu?
„Zadovoljstvo mi je što mogu da se nazovem kolegom sa tobom i sa ostalom ekipom koja je uključena u rad ne samo Gradskog podkasta nego uopšte Gradske info, kao portala za koji mislim da je sjajan i da šalje pozitivnu sliku o Novom Sadu i ljudima u njemu. Ideja prosto nije potekla od mene, bio sam kontaktiran i pozvan od strane ljudi koji su u toj priči i koji su sve to organizovali. Oni su prepoznali u meni nekoga koji ima određene oratorske, da ne kažem nešto drugo sa tim nastavkom te reči, sposobnosti. Videćemo prosto sam nov u svemu tome. Opet to zvuči malo prepotentno, u ovo malo javnih nastupa koje sam imao kroz Blokstok i neke druge projekte, želeo sam da budem na onoj drugoj strani mikrofona“.
„Ogromna je razlika u odnosu na to kada treba nekog zaista da slušaš da ga usmeravaš i da postaviš pitanje koje je koncizno, sažeto, a koje opet nudi odgovor kakav želiš da dobiješ od gosta. Tako da sve to vežbam, ne ide preko noći, ali tek smo počeli i videćemo kako će da ide. Za sad su komentari vrlo pozitivni, što me raduje i čime sam iskreno bez lažne skromnosti, pomalo iznenađen, s obzirom da smo tek krenuli i da nemam iskustva sa tim delom priče. Produkcija je, opet kažem sjajna, ljudi koji su uključeni iza kamere su vrhunski profesionalci. Imali smo sreće sa aktuelnošću i temom prvog gosta nadam se da će tako biti i sa drugom emisijom tako da za sad ide sve kako treba“.
Kako vršiš selekciju gostiju, koji su po tebi pravi gosti za podkast?
„Rano je da ti odgovorim na to pitanje jer sam tek krenuo. Pripremam drugu emisiju, imam ih u glavi još jednu do dve. Ne mogu da razmišljam toliko unapred i da ti kažem da imam pedeset gostiju, jer ne znam koja će tema biti aktuelna u kom trenutku i koji će mi lik i nekom svojom energijom, u tom trenutku odgovarati. Negde ono čime se vodimo u osnovi je da to budu ljudi koji su autentični i koji imaju neku svoju priču. Koji nisu prazni, sa kojima može da se razgovara i da ujedno to prati neki aktuelni trenutak koji bi sagovorniku dao povod o čemu bi pričao. Pa se tako eto poklopilo, sticajem okolnosti, tri dana nakon finala „Survivora“ imali smo momka iz Novog Sada koji je ostavio sjajan utisak kako na mene tako i na ostale“.
„Upravo u toj emisiji i ovde u podkastu je bio još bolji. Možda sam ga ja ugušio sa nekom svojom pričom, ali kažem to su sve neke stvari koje su vežbaju. Za drugu emisija spremamo Milana Mumina iz „Love Huntersa“ sa njim ćemo raditi podkast, a opet je vrlo aktuelan trenutak gde se vraćamo na Blokstok koji počinje za samo nekoliko dana. Za dalje ćemo videti. U svakom slučaju ako nečega ne manjka u Novom Sadu to su autentični i interesantni ljudi, teme i stvari u životu kojima se ti ljudi bave“.
Prenosimo ti pozdrave starih komšija i prijatelja koji te pitaju, kako ti se čini novi kraj i šta ti nedostaje u starom kraju?
„Ne nedostaje mi ništa posebno jer sam i dalje vrlo često u starom kraju, što zbog posla što zbog prijatelja koji su mi i dalje tamo. A što se tiče novog kraja na Limanu gde sam sada. Logistički posmatrano, zaista ne vidim bolji kraj u gradu u pogledu toga što ti je sve blizu i na dohvat ruke. Tu je Štrand kao i centar, blizu je sve ostalo, gde god da krenem mogu peške“.
„Kad pričam tako neobavezno sa nekim drugarima i kad pravim neki prosek, koliko godišnje pređem kolima ispadne na hiljade kilometara, sada otprilike za trećinu manje vozim, a to je jer se manje krećem i sve mi je negde dostupnije i bliže. Što se tiče nekih društvenih potreba i dalje ih mahom zadovoljavam tamo odakle sam odrastao. Mislim da je svaki čovek najviše vezan za kraj gde je sebe formirao kao ličnost i gde najviše ima prijatelja“.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
