„Sa pomeranjem sata treba prestati”, poručio je još pre pet godina tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, nakon što se u onlajn anketi 84 odsto građana EU izjasnilo protiv ove prakse.
U martu 2019. godine Evropski parlament je velikom većinom glasao za ukidanje pomeranja sata od 2021. godine. Međutim, ova odluka još nije sprovedena zbog drugih prioriteta u okviru Evropske unije. O temi se najviše raspravlja u Nemačkoj, gde je studija zdravstvenog osiguranja pokazala da 29 odsto stanovništva oseća posledice nakon prelaska na letnje vreme.
Još uvek nema konsenzusa da li je bolje zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Evropska komisija pokušava da spreči stvaranje „vremenskih ostrva” unutar EU, kako bi celo tržište funkcionisalo usklađeno.
Letnje računanje vremena u Evropi, pa samim tim i u Srbiji, počinje u nedelju, 30. marta.
U noći između 29. i 30. marta, u 2 sata ujutru, časovnike ćemo pomeriti za jedan sat unapred, na 3 sata.
Ova praksa, međutim, mnogima stvara probleme. Iako će dani biti duži, gubitak jednog sata sna može izazvati umor i poremećaje bioritma, upozoravaju stručnjaci.
Mnogi smatraju da je pomeranje sata suvišno i da ga treba ukinuti. Zimsko računanje vremena je prirodno, prema suncu, a letnje je uvedeno zakonom i stvar je politike zemlje.
Ušteda energije?
Prvo pomeranje sata na letnje računanje vremena uvedeno je tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj, Austro-Ugarskoj i SAD, kao mera uštede energije. Letnje računanje vremena je ponovo uvedeno 1974. godine iz istog razloga.
Ipak, studije su pokazale da je ušteda energije minimalna, dok su negativni efekti na zdravlje značajni. Zbog toga sve više država odlučuje da ukine ovu praksu.
Iako neki sektori, poput turizma i ugostiteljstva, mogu imati koristi od dužih dana, drugi, poput poljoprivrede i građevinarstva, mogu trpeti zbog promena u dnevnom ritmu i produktivnosti radnika.
Zdravstvene posledice pomeranja kazaljki
Pomeranje sata na letnje računanje vremena, prema naučnim istraživanjima, može imati negativne posledice po zdravlje. Promene u lučenju melatonina tokom noći remete prirodni bioritam čoveka, što može povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Takođe, osobe koje pate od hroničnih oboljenja mogu osetiti još veći umor i neprijatnost tokom perioda prilagođavanja.
Ova promena posebno pogađa meteoropate, hronične bolesnike, ali i zdrave osobe koje osećaju posledice naglog pomeranja sata, jer sezonsko prilagođavanje vremena može dovesti do promene raspoloženja, razdražljivosti i nesanice.
Pored toga, mnogima će biti potrebno nekoliko dana, pa čak i dve nedelje, da se organizam navikne na novi režim.
Tokom letnjeg računanja vremena mnogi ljudi rade duže i ostaju aktivniji u večernjim satima, ali nedostatak sna i promene u cirkadijalnom ritmu mogu negativno uticati na produktivnost i koncentraciju.
Ko ne pomera kazaljke
Nekoliko država širom sveta odlučilo je da odustane od prakse pomeranja časovnika i letnjeg računanja vremena. Među njima su Rusija, koja je 2014. godine ukinula ovu praksu, kao i Belorusija, Gruzija i Island.
U Sjedinjenim Američkim Državama, savezne države Arizona i Havaji ne primenjuju letnje računanje vremena, dok su kanadske provincije Saskačevan i Jukon usvojile trajno letnje vreme.
Zemlje poput Kine, Japana, Južne Koreje i većeg dela afričkog kontinenta, takođe, ne koriste letnje, već su u režimu prirodnog, zimskog računanja vremena, prenosi Bi-Bi-Si.
Ove odluke su često motivisane istraživanjima koja ukazuju na negativne posledice pomeranja sata po zdravlje ljudi, kao i zbog minimalne uštede energije koje ova praksa donosi.
Srbija pomera kazaljke od 27. marta 1983, ali je pripremila novi zakon o računanju vremena, koji bi obezbedio usklađivanje sa evropskim standardima. Ipak, do konačne odluke o ukidanju pomeranja sata još uvek nije došlo.
