Neki kažu da nam daje duži dan, drugi ga povezuju sa srčani i moždanim udarima, čak i automobilskim nesrećama. Neki bi da ga ukinu. Evo par načina za suočavanje s letnjim računanjem vremena koje počinje u nedelju 27.3.
Ratovi su oduvek bili vreme inovacija u iznudici. Tako je i letnje računanje vremena prvi put uvedeno u Nemačkoj 1916. kao način da se radni dan što više odvija za videla. Valjalo je štedeti na svetlu. Druge zemlje su sledile.
Od tada na proleće pomeramo časovnike za sat unapred, a najesen za sat unazad. U noći između subote i nedelje (već će početi 27. mart) u dva ujutru se časovnici pomeraju na tri.
Ljudi i druge životinje imaju prirodan osećaj za vreme, cirkadijalni ritam, koji se razvija pre rođenja. To je bitan deo našeg bića.
Igranje sa tim ritmom može biti opasno. Istraživači su primetili rast broja saobraćajnih udesa i srčanih udara kad se sat pomera unapred – više nego kad se pomera unazad.
S druge strane, društva teže da kapitalizuju ograničeno vreme obdanice, dakle Sunčeve svetlosti. U to vreme valja raditi i biti na druge načine aktivan.
Tako je poslednjih godina došlo do podele. Niz zemalja, od kojih su neke u EU, žele da ukinu letnje računanje vremena. Turska i delovi Kanade to su već učinili. Srbija je ranije saopštila da će slediti EU.
Drugi, uključujući SAD, tako nešto ne razmatraju. Kroz američki Senat je jednoglasnom odlukom prošao Sunshine Protection Act koji predviđa da smena letnjeg i zimskog računanja vremena ostanu obavezne. To bi uskoro moglo da postane zakon.
U prilog pomeranju sata
Najstariji argument zagovornika pomeranja sata bilo je i ostalo to što je promena dobra za ekonomsku aktivnost.
Drugi argument je duži dan – sat vremena više Sunčeve svetlosti popodne ili uveče. Naravno, to nije zbilja sat više jer ne utičemo na Sunce, ali odlučujemo kada počinjemo radni dan, a kada imamo vreme za razonodu i odmor.
Recimo, više svetlosti posle radnog vremena podstiče potrošnju jer ljudi duže bivaju u šopingu, po kafićima i restoranima. A i više se bave sportom.
Jedna od prednosti je što koristimo manje veštačkog svetla i struje. Doduše, i to zavisi od toga gde živimo. Oko Ekvatora razlike skoro i da nema.
Tu su i zdravstveni argumenti: Sunčevi zraci nam daju vitamin D, a on pomaže u apsorbovanju kalcijuma, a to jača kosti. Prirodna svetlost dobra je i za vid, posebno kod dece, oči više proizvode dopamin što smanjuje rizik od kratkovidosti.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
