BEOGRAD – Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas da Srbija, zajedno sa celokupnom privredom Zapadnog Balkana, može dati doprinos izgradnji i jačanju otpornosti celog evropskog kontinenta i njegove ekonomije.
Ona je na otvaranju poslovnog samita Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) rekla da je Srbija posvećena tome da pruži konkretan doprinos ostvarenju glavnog zadatka EU, u cilju obezbeđivanja njene konkurentnosti, a da istovremeno ima opipljive dugoročne koristi za srpsku privredu i njene građane.
„Prihvatanje tehnološkog napretka je kamen temeljac srpske strategije ekonomske otpornosti. Srbija je odlučna da postane regionalni lider u inovativnim tehnologijama, novi evropski centar za istraživanje i razvoj. Srbija je istovremeno i promoter slobodne trgovine, posebno danas kada se suočavamo sa svime što je suprotno od slobodne trgovine“, istakla je Lazarević.
Govoreći o Zapadnom Balkanu, ona je rekla da su sve ekonomije duboko integrisane sa EU i da dinamika približavanja EU ne zavisi samo od reformi koje se preduzimaju u procesu pristupanja svakog na Zapadnom Balkanu, već i od perspektiva evropskih konkurenata.
„Istovremeno, fokusirajući se na ključne izazove sa kojima se privreda EU trenutno suočava i kako da ih prevaziđe, region Zapadnog Balkana i njegova ekonomija može da pruži i učestvuje u značajnom doprinosu postizanju zajedničkih ciljeva, podržavajući napore za izgradnju otporne i trajne konkurentnosti Evrope“, dodala je Lazarević.
Kako evropske kompanije žele da premeste svoj lanac snabdevanja bliže kući, ulaganje u Zapadni Balkan u proizvodnju kritične robe doprinelo bi strateškoj ekonomskoj autonomiji EU.
„Razvoj evropskih industrijskih kompanija na Zapadnom Balkanu povećao bi konkurentnost EU, uključujući u ključnim oblastima, kao što su obnovljivi izvori energije, pametna proizvodnja, industrijska robotika, biotehnologija, električna vozila“, navela je ona.
„Srbija je posvećena tome da pruži konkretan doprinos ostvarenju glavnog zadatka EU, u cilju obezbeđivanja njene konkurentnosti, a da istovremeno ima opipljive dugoročne koristi za srpsku privredu i njene građane. Prihvatanje tehnološkog napretka je kamen temeljac srpske strategije ekonomske otpornosti. Srbija je odlučna da postane regionalni lider u inovativnim tehnologijama, novi evropski centar za istraživanje i razvoj. Srbija je istovremeno i promoter slobodne trgovine, posebno danas kada se suočavamo sa svime što je suprotno od slobodne trgovine“, istakla je Lazarević.
Lazarević je navela da Srbija proširuje postojeću mrežu sporazumima o slobodnoj trgovini.
Ona je dodala da pošto želimo kao zemlja da rastemo i da se razvijamo, za to nam je potrebno više električne energije, a da bi se to desilo moramo da diverzifikujemo naš energetski sistem i da izgradimo kapacitete kako bismo to ostvarili.
„Srbija je podjednako posvećena regionalnoj saradnji i negovanju dublje ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana, fokusirajući se na prevazilaženje prepreka koje ometaju unutar regionalnu trgovinu. Važna je izgradnja transportne i energetske infrastrukture u cilju poboljšanja međuregionalne povezanosti. Srbija prepoznaje neophodnost strateške saradnje u prioritetnim sektorima“, naglasila je ona.
Lazarević je rekla da naše partnerstvo sa EU ima za cilj da podrži razvoj novih lokalnih industrija i visokokvalitetnih radnih mesta, obezbeđujući bolji pristup globalnim i regionalnim tržištima, najsavremenijim tehnologijama i neophodnim izvorima investicija, stvaranju održivih, otpornih i kredibilnih lanaca vrednosti, posebno u oblasti mobilnosti, korišćenjem inovativnih tehnologija i pridržavanjem najboljih praksi upravljanja emisijama i bioraznolikošću vode.
Prema njenim rečima svet se trenutno suočava sa izazovima, kako geopolitičkim, tako i geoekonomskim, koji su duboko oblikovali globalnu ekonomiju i imaju snažan i trajan uticaj na evropsku ekonomiju.
Ona je dodala da u takvom svetu, ekonomska otpornost i bezbednost postali su kritična briga za Evropu.
Ona je naglasila da je upravo zbog takve situacije u svetu važno povezivanje Evrope, Zapadnog Balkana i Srbije, kako bi svi mogli bliže da sarađuju i pronađu neka rešenja za aktuelne izazove.
„Svedoci smo žestoke borbe za dominaciju u visokotehnološkoj proizvodnji, posebno na globalnom tržištu poluprovodnika, i pristup kritičnim sirovinama neophodnim za njihovu proizvodnju. Ono što su ranije bila fosilna goriva, danas su kritični minerali. Održiv i nesmetan pristup njima će diktirati pravac i intenzitet rasta i prosperiteta U nedostatku njih, neće biti ni naprednih tehnologija, ni novih izvora energije. Više nego ikad, za evropsku privredu je ključno da izgradi svoju otpornost i ostane konkurentna, posebno u uslovima rastuće polarizacije, stalnog tarifnog rata“, rekla je Lazarević.
Ona je dodala da smo svi svesni smanjena udela veličine ekonomije EU gledajući ukupan globalni BDP, koji trenutno iznosi 17 odsto, potpuno isti procenat kao Kina u poređenju sa SAD – 26 odsto.
„Od svih njih, Evropa je najizloženija ovim pomeranjima zbog svoje otvorene ekonomije. EU uvozi više od 80 odsto digitalne tehnologije. Udeo EU u globalnoj proizvodnji najkritičnijih sirovina manji je od sedam odsto“, rekla je ona i dodala da su ovo samo reči iz izveštaja Marija Dragija objavljenog prošlog septembra.
Dodala je da konkurentnost leži u srcu ekonomske sigurnosti i da poboljšanje konkurentnosti zavisi od više od trgovine i povezanog tržišnog udela.
„To zahteva pažljivo uravnoteženo geopolitičko i geoekonomsko okruženje. Evropa sada ima nekoliko zadataka da ispuni. Da se zatvori jaz u inovacijama, posebno u naprednim tehnologijama. Uskladiti zelene tranzicione ciljeve sa aktuelnijim planovima za njihovo postizanje. I da se smanji zavisnost i obezbedi veću interekaciju sa klijentima i da digitalne tehnologije se proizvede lokalno“, rekla je ona.
Generalna sekretarka CEBAC-a Sanje Ivanić ukazala je da je Savet Evropskih privrednih komora i poslovnih udruženja u Srbiji pokrenut u 14. maja prošle godine, prilikom posete tadašnjeg evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija.
Ona je navela da Savet predstavlja, ne samo evropske kompanije, već i brojne srpske kompanije, kao i da objedinjuje i mala i srednja preduzeća, i velike grupacije.
„Danas govorimo jednim glasom za više od 2.000 kompanija u Srbiji svih veličina i različitog porekla. Osnovali smo pet sektorskih odbora za transport i logistiku, ljudske resurse, digitalizaciju i infrastrukturu i građevinarstvo. Ovi odbori već postaju vitalni prostori za razmenu stručnosti i usklađivanje prioriteta politike“, rekla je Ivanić i dodala da se planira i pokretanje radne grupe sa vladom pod pokroviteljstvom delegacije EU.
