Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera) je štetočina, poreklom iz srednje Amerike, a vrlo je rasprostranjena i štetna u „kukuruznom pojasu“ u Severnoj Americi. U Srbiji je prvi put registrovana 1992. godine u okolini Surčina, a sada je rasprostranjena u celoj Vojvodini, Mačvi, Stigu kao i drugim područjima gde se gaji kukuruz. a ima je i u zemljama u okolini (Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini a njena pojava registrovana je i širom Evrope). Sumnja se da se na ostatak Evrope proširila avionskim saobraćajem kao i drugim vidovima transporta.
Imago kukuruzne zlatice je bledožute boje, dužine 6-7 mm, sa tri uzdužne tamnosmeđe pruge kod ženki, dok su kod mužjaka često proširene na cela pokrioca. Larva ima dugo, usko telo dužine do 13 mm sa grudnim nogama pa liči na larve buvača. Beličaste je boje, sem glave i pločica na poslednjem trbušnom segmentu koji su smeđe boje.
Ima jednu generaciju godišnje, a prezimljavaju jaja u zemljištu. Larve se pile tokom maja i juna, a prolaze kroz tri larvena uzrasta. Larve su oligofagne pa se mogu hraniti na oko 20 biljnih vrsta iz fam. Poaceae, a svoj razvoj najbolje sprovode na kukuruzu. Štete nastaju zbog izgrizanja glavnih i bočnih korenova kukuruza, pa smanjuju ishranu biljke koja se odražava na rast i razvoj biljaka. Napadnute biljke imaju karakterističan oblik tzv. „guščji vrat“, lako poležu na vetru i olujama kao i kombajniranju. Na poljima koja su jako napadnuta, naročito u godinama kada nema dovoljno padavina, procenat poleglih biljaka može biti i preko 80%. Zavisno od intenziteta napada prinos zrna se smanjuje od 10 do preko 50%. Najznačajnije ekonomske štete nastaju kod uzgoja useva u monokulturi.
Tokom leta dolazi do preobražaja u lutku pa se imaga mogu videti od kraja juna do polovine oktobra, a imago je jako pokretljiv i brzo leti kad se uznemiri. Obično se mogu naći u pazuhu listova, na metlicama ili pri vrhu klipova. Najpre se hrane lišćem, izazivajući karakterističnu crtičavost slično kao žitna pijavica, a zatim u znatno većoj mera oštećuju generativne organe (polen i svilu), pa se najčešće mogu naći u vršnom delu klipa, gde ih može biti do nekoliko stotina. Pri visokoj brojnosti po klipu (preko 20) mogu naneti ozbiljne štete kukuruzu šećercu, kokičaru, kao i semenskim usevima jer mogu potpuno da izgrizaju svilu čime remete oplodnju kukuruza i dovode do pojave „rehuljavih“ klipova.
Odrasle jedinke ove štetočine su polifagne pa se mogu dopunski hraniti i polenom većeg broja gajenih i korovskih biljaka koje u to vreme cvetaju, npr. familija Poaceae, Asteraceae, Fabaceae i Cucurbitaceae. Kod nas su zabeležene štete na cvetu i lišću bostana, krastavaca, tikava, pasulja, soje, suncokreta, lucerke i brojnih korova. Ženke polažu veliki broj jaja (300-400), često i više, u zemljište u blizini kukuruza od kraja jula do polovine septembra, a najintenzivnije tokom avgusta.
Osnovna mera za suzbijanje ove štetočine je izbegavanje monokulture, naročito višegodišnje. Agrotehničke mere poput optimalnog roka setve, đubrenje, obrade zemljišta i navodnjavanja doprinose smanjivanju šteta od larvi i imaga. Larve se suzbijaju samo na poljima sa ponovljenom setvom kukuruza ako je prethodnog leta utvrđena brojnost imaga od preko jednog insekta po biljci. Insekticidi se primenjuju za tretiranje semena ili u trake, zajedno sa setvom (kao kod suzbijanja žičara), a mogu se koristiti granulirani ili tečni. Veće štete od imaga u našim uslovima nastaju pri kasnijoj setvi i kod postrnog gajenja šećerca. Zato je hemijski opravdano suzbijanje imaga samo na šećercu, kokičaru i semenskim usevima i to ako se u periodu pre i tokom oplodnje utvrdi 10 ili više imaga po biljci. Ono se može obaviti pomoću aviona ili traktora sa visokim klirensom.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
