Bliže se praznici i mnogi će svoj godišnji odmor iskoristiti da proputuju Srbijom ili inostranstvom.
Proleće, vikend, Uskrs, Prvi maj… Kad god odlučili da bolje upoznate našu zemlju, ova mesta će čekati da ponude sve ono najbolje iz Srbije: Netaknutu prirodu, dobru hranu, mnogo istorije, ali i srdačne domaćine. Evo naših predloga:
Deliblatska peščara
Deliblatska peščara nije toliko popularna destinacija, međutim svaki Prvi maj sve je veća gužva, s obzirom na to da su mnogi tamo pronašli svoje mesto za roštiljanje. Idealna je za zaljubljenike u prirodu, a nema previše restorana, kafića, prodavnica, te savetujemo da većinu stvari za jednodnevni izlet ponesete sa sobom.
Kako nije toliko naseljenja vikendicama, zgodna je za pešačke ture. Smeštena je u jugoistočnom delu Panonske nizije, u Južnom Banatu. Ovo je najveća evropska kontinentalna peščara, nastala je od nanosa Dunava u vremenu ledenog doba. Udomljuje oko 1.000 biljnih vrsta, od kojih je većina netipična za naše podneblje, s obzirom na specifičnosti ovog tla, pa se može reći da je ovaj predeo prava egzotika na našem prostoru, a poznata je i po tome što ovde raste čak 20 različitih vrsta orhideja.
Smeštaj se može naći u selu Deliblato, kao i u Alibunaru, u nekoj od šumskih kuća.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zagajička brda
Kad smo već u ovom delu Srbije, Zagajička brda su sjajan izbor gde takođe nećete potrošiti mnog novca, a možete da uživate u prirodi. Skrivena su između velikog prostranstva Deliblatske peščare i njenog ruba kraj sela Zagajica.
To je i najatraktivniji deo “banatske pustinje”, a predstavljaju idealno mesto za vikend odmor.
Zagajička brda predstavljaju najviši deo Deliblatske peščare, a po mnogima i najlepši. Pogled sa njih pruža se stotinama kilometara sa svih strana. Vide se okolna mesta, ali se i u daljini mogu uočiti Vršačke planine, južni deo masiva Karpata i deo Dunava.
I Srbija ima svoju pustinju: Nalazi se na oko 75 kilometara od glavnog grada
Na Zagajskim brdima peščane dine visoke su i do 200 metara što više podseća na planinsku oblast, a ne na ravničarsku peščaru. Prostiru se na nešto više od 250 hektara i predstavljaju drugu zonu zaštite u okviru specijalnog rezervata prirode “Deliblatska peščara”.
Ono što je bitno napomenuti jeste da ulaskom na Zagajička brda ulazite u prirodno okruženje gde nema prodavnica, restorana i ostalih “opšte poznatih turističkih mesta” pa je poželjno da uz sam put ili pred polazak spakujete mali ranac sa vodom za jednodnevni izlet, napravite neke sendviče, nabavite planinarske cipele ili udobne sportske patike, kao i odeću prilagođenu vremenskim prilikama.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Stari Slankamen
Na samoj tromeđi Srema, Banata i Bačke, idilično je mesto za odmor netaknute prirode, na samom ušću Tise u Dunav – kako legenda kaže, baš ovde je sahranjen Atila – Bič Božji.
Ovo mesto krase prelepa obala, peščane plaže i ade, a pecaroši dobro znaju – odavde se bez ulova ne ide kući. Pokraj Starog Slankamena nalazi se seoce Zagrad, nekadašnje ribarsko naselje. Na području Starog Slankamena nalazi se izvor lekovite mineralne vode “Slanača” – jedan od svega nekoliko izvora slane vode u celoj Vojvodini.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Đerdapska klisura
Ljubitelji krajolika istočne Srbije, kao i zaljubljenici u istoriju i tradiciju, dobro znaju da je biser ovog dela zapravo sam Đerdap, na kojem posetioci najviše vole da odsednu. Ali bili smešteni na samom Đerdapu – koji od 1974. godine ima status nacionalnog parka, ili pak u nekom od većih mesta – u Donjem Milanovcu ili Kladovu, ovde ćete imati priliku da odmorite sva čula, ali i da naučite nešto o drevnoj civilizaciji sa ovog prostora. Tu su, naime, smešteni arheološki ostaci jedne od prvih evropskih civilizacija, kao i vredni spomenici koji datiraju još iz doba rimskog carstva, kao i iz srednjovekovnog perioda.
Lepenski vir nezaobilazna je stanica posetilaca Đerdapske klisure, gde se mogu pogledati ostaci neolitske civilizacije, od kojih su mnogi jedinstveni na ovom području, a nedaleko je i Golubac, čuven po svojoj tvrđavi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Spomenik prirode – Đavolja varoš
Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve “mahale”- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu.
Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode, koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.
Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
