KELEBIJA – Ukoliko volite prirodu i životinje, posebno konje, predlog za jednodnevni izlet je između ostalog ergela Kelebija na kojoj se uzgajaju lipicaneri, a sama ergela nudi niz sadržaja za sve uzraste.
Ergelu Kelebija možete posećivati u različito doba godine i uvek ćete biti zadivljeni okolinom, prirodom i sadržajima, a takođe ćete sa putovanja doneti lepe uspomene i fotografije.
Ergela Kelebija nalazi se uz istoimenom mestu. Prilikom posete ergeli, od ljubaznih vodiča čućete priču o lipicanerima, imaćete priliku da vidite svečanu salu Potkovica i kolekciju od više od 30 fijakera, čeza i saonica.
Gledaćete prelepe lipicanere koji se igraju na pašnjaku, a uživaćete u vožnji fijakerima po uređenom parku i borovoj šumi sve do Vile Majur koja pripada kompeksu Ergela Kelebija.
Ergela Kelebija je postala veoma atraktivno mesto kako za domaće, tako i za strane turiste. Registrovana je 1993. godine za uzgoj konja lipicanera.
Nastala je pre 30 godina sa svega nekoliko grla i sa skromnim štalama. Danas je to jedan impresivan kompleks, koji se prostire na 25 hektara uređenih travnjaka, sa nekoliko objekata u panonskom stilu, među prelepim cvetnim lejama, negovanim zelenilom i dugim drvoredima, sa veštačkim jezerom.
Moderno opremljene štale, boksovi, korali, takmičarski teren i prostrani pašnjaci zajedno čine pravi raj, kako za posetioce, tako i za stanovnike ergele – konje.
Posebno je atraktivna sala „Potkovica“, koja ima stakleni zid i pogled na reprezentativnu, glavnu štalu.
U obilasku ergele na zanimljiv način domaćini će vam ispričati istorijat lipicanera, pokazati salu sa radnom i paradnom opremom, kolekciju od više od 30 fijakera, karuca, čeza, saonica.
Domaćini će vas povesti da vidite kobile i ždrebad na pašnjaku, mlade pastuve i omice u slobodnim ispustima.
Nakon obilaska, vozićete se fijakerima po uređenom parku ergele i po prelepoj borovoj šumi Vile Majur.
Svi koji budu želeli, uz iskusne instruktore, jahaće mirne i poslušne konje u parku ergele.
Lipicaneri su jedna od najpoznatijih rasa konja na svetu. Većina izvora beleži da su ovi graciozni konji prvi put gajeni u mestu Lipica u Sloveniji i da je rasa zvanično nastala 1580. godine. Od tada do danas, lipicaneri su među najzastupljenijim konjima i u našoj zemlji, a njihovi obožavaoci su sve brojniji.
Zanimljivost je da ždrebad na rođenju budu skoro potpuno crna. Kasnije dobijaju sivu boju, a tek u petoj ili šestoj godini u potpunosti pobele i počnu da liče na svoje majke.
Lipicanere odlikuje i izuzetna gracioznost.
Lipicaneri na Ergeli Kelebiji dobijaju imena po ustaljenom redu lipicanskog uzgoja ergela iz bivše Jugoslavije. Imena pastuva sastavljena su iz dva imena, a kobile iz jednog.
Muški potomci prvi deo imena dobijaju po liniji oca (Maestoso), a drugi deo po majci (Monteaura III), npr. Maestoso Monteaura III.
Ženski potomci (npr. Batosta VII) od oca Maestoso X Mahonije i od majke Batoste II, dobiju ime majke i rimski broj koji označava redni broj ženskog potomka u rodu Batosta.
Do ergele Kelebija lako se stiže. Od Beograda do Kelebije je 220 km, nalazi se na samoj granici sa Mađarskom. Iako je veća kilometraža, putuje se nešto oko dva sata auto-putem E-75 do isključenja za Suboticu, a zatim lokalnim putem još oko sat vremena do Kelebije. Od Novog Sada do ergele Kelebija trebaće vam nešto manje od sat i po vremena vožnje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
